Gospode
Gospode, boli me
Kada puca brat na brata,
Sve strahote nekog rata,
gospode, boli me.
Gospode, boli me
Kad pogine malo dete
Jer se moćni deci svete,
Gospode, boli me.
Gospode, boli me
Zaslepljeni što ne vide
Strahote i genocide
Gospode, boli me.
Gospode, boli me
Što sve manje ima smeha,
A sve više smrtnog greha
Gospode, boli me.
Gospode, molim te
Neka carstvo tvoje dođe
Neka ova mora prođe
Gospode MOLIM TE!
Sreća
Nekada davno živeše čovek
što beše srećan jako
i svi su se ljudi čudili čudom:
"Kako on može to tako?"
Svi se hteli upoznat' s njime,
saznati tajnu sreće
i zašto samo u njegovoj bašti
cveta to divno cveće.
Za njim su pošli sreće tragači,
hteli su tajnu znati.
Maštali su o čudu
koje će on njima dati.
Dani su tekli, a niko nije
krenuo njegovim tragom.
Protivno želji nemir su stekli
žudeći za njegovom snagom.
Jednoga dana svi su mu rekli:
" Odgovor daj nam sada!"
Želimo snažno da i u nama
sreća k'o tvoja vlada."
"U redu." Reče čovek sa mirom.
"Otkrivena biće tajna,
ali znajte bez Boga nije
ni tako jaka, ni tako sjajna.
Svakoga jutra otvorim oči,
zapitam se: " Želim li sreću?"
pa sebi kažem: " Želim je jako,
nikad je odbiti neću."
"Kako to može tajna da bude?
Varaš nas!" Viknuše svi.
"Nismo mi neke bez mozga lude.
Odlazimo jer lažeš ti."
Srećni ih čovek gledao s mirom
dok nije ostao sam,
nad domom njegovim opet se novi
rađao božiji dan...
21.4.2009. Treći dan Uskrsa.
Belobrđanin Nenad.
Život i smrt jednog seljaka
U velikom domu, u malenom selu
živeo je čovek i sudbinu kleo:
" Proklet nek je život i sudbina kleta
i dan onaj kad sam ovde se obreo.
Što se lepo nisam rodio u gradu
da uživam život, a ne da se mučim.
Zašto svima Bože višak sreće dade,
a meni imanje. Hoću da dokučim.
Dosta mi je njive, dosta mi je štale
i traktora starog što se stalno kvari.
Kad bi neko hteo imanje da kupi
pa da sunce sreće i mene ozari."
Anđeli sa neba slušaše te reči,
al' u tvrdo srce nisu mogli ući
te rešiše da mu ispune sve želje,
da na teži način on život nauči.
Poslali su kupca njemu za imanje,
dobio je cenu baš koju je hteo.
Sa novcem u ruci siguran je bio
da na bolje kreće njegov život ceo.
Pri polasku pogled na krušku mu pade,
ispod nje je uvek najsrećniji bio,
bila je u cvasti kao i nekada
kad je prvi jednu Lenku poljubio.
Dok je roditelje svoje sahranjiv'o
udala se Lenka za nekog u gradu,
tada je i sebe snjima sahranio
jer je izgubio i veru i nadu.
S džepom punim para, ali duše prazne
krenuo je najzad da k'o čovek živi.
Sa novcem je hteo da kupi svet ceo
i njemu moćnome svako da se divi.
Ipak, želje nisu ono što i java
otkrio je i sam kad se razboleo,
bolnice su brzo pojele bogatstvo
i svet mašte njegove, srušio se ceo.
Obreo se zatim na seoskom groblju,
za oproštaj pretke došao da moli,
potrošio sve je što je nasledio
i zbog čeg' su oni išli bosi, goli.
Plakao je gorko kao dete malo,
a anđeli videše da se promenio.
Suzama je svoje očistio grehe
i na grobu očevom dušu ispustio.
Na dan 24. 04. 2009.
Belobrdjanin Nenad
Dizanje raspoloženja
Budi me alarm na mobi fonu,
ustajem ukočen i sve me boli,
kafa mi tera ostatke snova
treba da sačuvam život goli.
Sedam u auto od šesnaest leta
petnaest minuta, na pos'o stižem
čeka me monoton dugačak danak
želim raspoloženje svoje da dižem.
Lupetam svašta tek da ne ćutim,
neko me sluša, a neko ne,
ipak se ne dam jer sreću slutim
neću da budem k'o nekad pre.
Mrzoš i zavist, lenjost i gnev
bili su sastavni deo života,
za Boga nikada mario nisam,
samom sam sebi bio golgota.
Pitanja more, a sumnji svuda,
verovat' nikome ja nisam hteo,
"silan" sam bio, ali za malo.
Za Kovin tada bio sam zreo.
Tiho bez glasa, došla je ona
spokoj mi našla i mira dala
borbeno srce ugasila je
molitva jedna, kratka i mala.
Oprosti meni grešnome Bože,
pred tobom stoji bolestan um
nek se u meni osmesi množe
želim na tvoj da kročim drum.
Sada sam eto ja neko drugi
ljubavi imam svakom da dam,
osmeh je zlato, a ja sam bogat
jer imam svakom osmeh da dam.
Život i vera
Nekoga život mazi i pazi,
nekome čupa uši,
nekom je mir u srcu,
nekome lom u duši.
Nekom je život maćeha,
nekome brižna mati
i niko nikad ne sluti
šta će mu sudbina dati.
Neko se bori sa sobom,
neko bez cilja luta,
a svako strepi jer ne zna
šta je na kraju puta.
Nekom je izlaz piće,
nekom je izlaz droga,
al spas je samo u pravoj
i snažnoj veri u Boga.
Vera te vodi, vera te snaži,
vera te kad padneš diže,
vera od tebe, tebe traži
i vodi te Bogu bliže.
On nas voli
Ko to želi da posvađa Boga se ljudima
da strašljivo bude srce u grudima,
ko umove ljudske zverski sablažnjava
da je Bog sa nama samo da kažnjava.
Za grešnike spasa nema, umreće u muci,
osetiće žestok bič u Božjoj ruci,
novi fariseji ustvrdiće svašta
da Bog k’o ni oni ne ume da prašta.
Da oproštaj dobiješ, prati rituale
što su njima mudrima od starih ostale,
samo oni znaju od pakla da spasu
u vremenu teškom izgubljenu masu.
Bog se listom optužuje za svu ljudsku muku
k’o da muka nije delo ljudskih ruku,
a Bog s neba gleda i prepušta nama
da shvatimo da je On ljubav neprestana.
Svakome ko traži kroz molitvu sreću
Anđeli iz raja u susret mu kreću,
iskrena je molitva jača od zlih sila
i po veri sopstvenoj uslišena bila.
Mala molitva
Hriste dragi spasitelju
ispuni nam jednu želju,
želju malu od svih bolju
-da spoznamo tvoju volju.
Baba na selu
(satirično-religijska)
Kad ostari neka baba
stalno nešto zanoveta,
navodno je svi poštuju,
a u stvari svima smeta.
Kada takva baba umre
za njom niko i ne žali
možda tek poneki unuk
može reći da mu fali.
Na sahrani okupi se
familija skoro cela
da se siti ispričaju,
pre i posle jela.
O svemu se razgovara
pa se čuje i trač sveži,
čak se neko i nasmeje
dok na odru baba leži.
Poštovanja niko nema,
sahrana se brzo svrši
pa se krene s pićem raznim
sve u pokoj njenoj duši.
A baba se predstavila,
Gospodu i Anđelima
pa sa neba cirkus gleda,
al je slabo to zanima.
Mala pričica iz života
Gle ponosnog kako stoji
pred ikonom Božjeg sina,
uzdignutog čela " moli "
sa ličnih visina.
Bože daj mi šta mi treba,
Bože daj mi jer mi fali,
Bože daj mi, dužan si mi
za crkvu su moji dali.
Deda dade tri dukata,
otac dade tovar građe,
sad ti meni dobrim vrati
da se meni para nađe.
U crkvi se tad glas začu:
"Bež čoveče gordi, ništi,
pokaj prvo grehe svoje
pa tek onda išti".
Istinitu priču stilski doterao
Belobrđanin Nenad
Škorpion
U meni žive dusi,
svaki me želi k sebi,
a ja im se ne dam,
da me satrli ne bi.
U meni pakao tinja,
ne dam da se razgori,
tama mi radi o duši
dok pružam ruke ka zori.
Spašavaj Bože grešnog,
nevrednog milosti tvoje,
oteraj moje zveri,
one se milosti boje.
Pitanja mnoga me muče,
a odgovori još više,
jer mnogo odgovora
kaznu na smrt mi piše.
Molitva Hristu
Oprosti Gospode dragi
meni, grešnom poeti,
tražeći tvoj pogled blagi,
moja molitva ka tebi leti.
Rođen sam tvojom voljom,
i roditelje svoje znam,
ali sa pogledom tvojim,
uvek se suočim sam.
Svestan da činim greške,
molim za oprost tvoj,
jer ti si milost sveta
i voljeni pastir moj.
Nisam oduvek znao
da tu si i postojiš,
skoro sam srce ti dao
da ga u ljubav bojiš.
Nekad me život slomi
I nisam dovoljno jak
da anđeo tvoj u meni
pobedi greha mrak.
Ipak, ja znam da vidiš
brata svoga u meni,
i da me iznova zoveš:
“ Kreni grešniče k meni ”.
Ta ljubav tvoja mi znači
i snagu iznova daje
da na tvome putu ljubavi
nikada ne posustajem.
Strah
U noćima mračnim,
na mestima strašnim,
pred ljudima zlim,
plašim se da hodam,
plašim se da vidim
i padam pred njim.
Obuzme mi glavu,
obuzme mi dušu,
obuzme mi telo,
srce lupa jako,
a ledeni znoj mi
orošava čelo.
Neću da se bojim,
al' ko mene pita
kad slaba sam duša,
tražim svuda nadu,
nekog da razume,
nekog da sasluša.
Iako me lomi,
iako me kida
i ubija lako,
plašim se da menjam
način svog života...
navik'o sam tako.
Budan čekam zore,
prebrojavam dane
i molim se: " Bože,
ubi me il' spasi,
ovo život nije,
više se ne može."
U nesvesti svojoj
ja ne čujem glase
anđela sa neba,
kako viču na me
i kako me grde
da mi Vere treba.
Kako verovati
kad se plašim suda,
kad se plašim Boga,
jer grešan sam bio
i ne mogu nikad
pobeći od toga.
" Neverniče glupi! "
zagrme u srcu
glas pravo sa neba,
" Za oproštaj dovoljno je
da zamoliš Boga,
samo to ti treba.
Bog ne želi tebe
da osudi teško,
da u stahu patiš,
on želi da voliš
i da čisto srce
jednom njemu vratiš."
Posvećeno svima koji u svom srcu nose strah bilo koje vrste.
On ih udaljava od davanja i primanja ljubavi.
To je ono što što čoveka udaljava od svetlosti.
Zato volite i dopustite svima da vas vole.
Ja znam tvoje ime
Ja znam da živiš
daleko i blizu,
u dobrom i zlom,
u svakom atomu,
u svakom osmehu,
u svakom biću,
u svakom stihu.
Zovu te imenima raznim
i ovako i onako,
ali ti živiš meni,
u srcu mome
i zato znam tvoje ime.
Tvoje ime je LJUBAV.
Nesavršeni i nestalni u onome što osećamo i mislimo lako upadamo u zamku prošlosti koja nam se čini mnogo lepšom nego što stvarno jeste.
Zaboravljeni ružni detalji u njoj je idealizuju i čini nam se da je baš to pravi put za beg od stvarnosti.
Kada jednom ipak dođe do razočarenja u tu istu prošlost počinje beg u budućnost koji se skoro po pravilu završava u sadašnjosti.
Ko ne prihvati tu istinu da se život nalazi u sadašnjosti pronalazi nove puteve za beg.
Piće, droga, agresija.
Ova pesma govori o ovom našem linearnom vremenu i mislim da će biti aktuelna sve do pronalaska vremeplova.
Danas, sutra, juče
Kiša pada k'o suze iz oka
za ljubavlju starom kad se tuži ,
promašaji životni kad stignu
srce samo za kucanje služi.
Sadašnjost je srcu nevidljiva,
ne oseća šta sutra donosi,
čovek pruža ruke prema juče
malo sreće tamo da isprosi.
Lica što iz prošlosti izrone
noću dođu i čine se sjajnim,
al' te slike vetrovi razgone
da lutaju hodnicima tajni.
Nepostojan u svom svetu želja
svako hoda, svoje strasti prati,
saputnike drži na distanci,
a za nečim nemogućim pati.
U srcu se svakom varka krije
jer je finom iluzijom tkano,
srce nikad zadovoljno nije
onim što je od Boga mu dano.
Zlo
Lice zla je čisto,
ako ne gledaš jasno,
da nikada nije isto
često se shvati kasno.
Želi te, napada, lomi
u svakom danu sve više,
zlo je lovac strpljivi
i već ti za vratom diše.
Kome je srce stena,
kome je duša od leda,
živi na korak od pakla
i smrti u oči gleda.
Mudrosti daj mi Bože,
da budem hrabar i jak,
grešnik te jedan moli,
ne želim u sebi mrak.
Pupoljci u trnju
Kud idemo grešni svete,
kud nestade empatija,
svako svakom nešto sudi
i zamerki puno ima.
Trun i balvan nisu isto
kad se nađu u očima,
sve zavisi ko to meri,
sabira i oduzima.
Sujeta je vlasnik bića
i celoga ljdskog roda,
od početka svoga žića
ka sujeti svako hoda.
Svako sebe uveliča
sve na račun bližnjeg svoga
i zbog toga ne crveni
pred pravednim licem Boga.
Tek ponekad iskra sveta
zatreperi međ' ljudima,
al' pupoljak teško cveta
kad oko nje trnja ima.
Znanje ( satira )
Baš je lepo kada imaš znanje,
kada siguran ulicama hodaš,
kad u svaku filozofsku čorbu
malo svoje mirođije dodaš.
Baš je lepo kada pitanja duše
učiš lako od mudrijeh glava,
kad na tacni odgovor serviran
sve potanko, mudro objašnjava.
Al' ne valja kada se to znanje
preokrene u štetu mudraca,
svaki greh je barem duplo veći
i u dublje ponore ga baca.
Zato svakom ko se znanjem hvali
poručujem da razmisli zrelo
o tom šta mu valja učiniti
pre neg' misli pretoči u delo.
Nemiri
Kada poželim da vrištim
od nemira u sebi
setim se ljubavi tvoje
i mira nađem u tebi.
Kada izgubim snagu
da hodam putem tvojim,
setim se da ja bez tebe
u stvari i ne postojim.
Vetrovi duvaju snažni,
nose me širom pučine
jer ja sam tek jedan mornar
na morima sudbine.
Molim te daj mi snage,
mudrosti da snagu vodi
i jednu malu barku
koja ka tebi brodi.
Pon Okt 03, 2016 10:11 am od 
Naslov: Pesme ispirisane verom u Boga - NesaDeBeli 
