Obaveštenjce

Želeo bih da na ovom mestu napravimo najveću zbirku pesama domaćih autora, poznatih i manje nepoznatih.
Svi koji vole poeziju neka se priključe.


UZ POZDRAV EVO PRIČE KAKO JE NASTALA POEZIJA.

Како је настала поезија?

Давно, у добу које се назива златним, живео је старац пустињак на обали реке. На истој су обали живеле и две чапље, мужјак и женка. Како те чапље живљаху не одвајајући се једна од друге, оне су људима и свим бићима значиле љубав.
Пустињак је живео у близини љубави, и осећао се вољеним и волео је.
Једнога дана, после многих година, ушао је у свет љубави туђинац. Ловац. Весник, можда, железнога доба. Спазио је безазлене птице у шашу. Птице нису показивале страха нису знале да могу бити убијене. Ни шаш то није знао. Ни пустињак, ни река.
Ловац је напео лук, и тек то није одапео стрелу. И стрела тек то није полетела, кад је однекуда наишао пустињак. И мада је први пут угледао лук и стрелу, схватио је да је реч о справи за убијање, и да су угрожене божанствене птице, а с њима и све остало то живи од њих.
У тому је часу ваљало нешто учинити, ваљало је то учинити на време.
Али то? Ако потрчи, неће стићи. Ако крикне, ловац ће се тргнути и од тога ће трзаја испустити стрелу. Ако остане нем, догодиће се исто. У тренутку тога великог морања пустињак је отворио уста и почео говорити неке речи. Није знао шта је говорио.
Али ловац је окренуо ухо и почео слушати.

То то је пустињак и не знајући говорио, била је поезија.
Птице су биле спашене.

индијска прича