Драган Лукић

Драган Лукић
(30. новембар 1928 - 1. јануар 2006)

Рођен је у Београду 1928. од оца Александра и мајке Томаније. Отац му је био штампарски машиниста, па се Драган већ од најранијег доба дружио са свеже одштампаним књигама.

У јесен 1946. већ почиње да објављује прве радове, а почетком педесетих већ је постао афирмисани дечји песник и 1952. објављује своје прве књиге (поеме-сликовнице): Велика трка и Звери као футбалери.

1954. је завршио студије књижевности на Филолошком факултету у Београду, а затим почео да предаје дечју књижевност у Школи за васпитаче. После осам година запослио се као уредник програма за децу на Радио Београду и ту је радио све до пензионисања.

Писао је песме, приче, романе, драмске текстове, теоријске расправе о литератури, водио емисије на радију и телевизији. Уређивао је часопис "Змај". Био је редовни учесник најзначајнијих манифестација за децу на просторима некадашње Југославије. Његови сапутници у том мисионарењу најчешће су били: Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Душко Радовић, Арсен Диклић, Љубивоје Ршумовић, Перо Зубац, Добрица Ерић и други.

Објавио је преко стотину књига, међу којима су најпознатије: Како се коме чини, Мој прадед и ја, Овде станују песме, Вагон прве класе, Фифи, Како расту ногавице, Шта тата каже, Од куће до школе, Ловац Јоца, Вожња по граду. Објавио је романе: Небодер Ц17, Три гускетара, Бомба у кафи итд. Познат је и по лектири за 3. разред ученика основне школе, "Небом града".

Целокупним својим делом, за које је добио највише награде и признања, био је и остао у самом врху југословенске и српске књижевности намењене младим нараштајима.

Добио је велики број награда: Нeвeн, Змajeвa нaгрaдa, Kурирчeк, Mлaдo пoкoлeњe, Нaгрaдa Пoлитикинoг зaбaвникa итд. Био је почасни председник Змајевих дечјих игара од 1993. па до смрти, пре њега били су то Вељко Петровић у периоду 1964-1967 и Десанка Максимовић у периоду 1967-1993.

После дуже и тешке болести преминуо је у Београду 1. јануара 2006.




FIFI


Ovaj čas,
ovaj čas
jedan pas
na uzici od svile,
sa noktima lila,
s mašnicom od tila
prolazi kraj nas.

Jedna žena stara
sa njim razgovara:

- Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, mašnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njuši.
Fifi, gore uši.
Fifi, ti znaš ko si.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, jezik niže.
Fifi, hodi bliže.
Fifi, ne skakući.
Fifi, sad ćeš kući.

Tako Fifi živi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa mašnom od tila.
Tako žena stara
sa njim razgovara.
Tako ovaj čas
prođoše kraj nas.
__________________

IMENJACI


Ima kod nas jedna baka
sa tri mala imenjaka.
Ona ima mačka Žuću,
pseto Žuću
i unuka Žuću.
Svakog jutra baka ove
imenjake na rad zove.
Mačak misli:
pseto zove.
Pseto misli:
dete zove.
Unuk misli:
mačka zove.
Kad na ručak zove baka
sva tri čuju imenjaka.
Mačak kaže:
- mene zove.
Pseto kaže:
- mene zove.
Unuk kaže:
- mene zove.
Ko da su im zečji kraci,
začas stignu imenjaci.
__________________

KO SE BOJI MRAKA JOŠ


Č. Čupiću

Ja sam noćas mrak čuvao,
dok ga nisam oduvao
jutros s praga.

(A to znači -
od mraka sam jači).

Ja sam svetlost noćas bio,
nad mrakom sam stalno bdio
sve do jutra.

(A to znači -
od mraka sam jači).

Jurio sam strašne snove
što kroz crni mrak zaplove
sve do zore.

(A to znači -
od mraka sam jači).

Hrabrost mi je takva dana,
zato spavam preko dana.

------------------------------------------

MALI GROF U TRAMVAJU


Jedna je žena
u tramvaju
digla graju.

Čupkala je muf
i vikala: - Uf!
Kakav je to red
da tu sedi ded
i još ne znam koj'
a ne sinčić moj!

A sinčić je mleo
kao žrvanj beo:
- Mama, ja bih seo.
Mama, ja bih seo.

Ustao je ded
da ne kvari red.
Sinčić rek'o: Of!
I seo k'o grof.
---------------------------

MAMINO SRCE


U srcu moje mame
i moje srce kuca.
Kad njeno kucne - tak,
moje se čuje - tik.
Njeno je oko toplo
k'o oko žutog sunca
i u tom toplom oku
stanuje i moj lik.
__________________

ON


Zazvoni telefon,
tata viknu: ¨To je on,
prijatelj me traži¨.
Mama viknu: ¨To je on,
to me krojač traži¨.
Baba viknu: ¨To je on,
to me deda traži¨.
I ja viknuh: ¨To je on,
to me drugar traži¨.

Uze tata telefon,
a iz njega viknu - on:
¨Izvinite me, mili moj,
pogrešan je broj¨.
__________________

RADOZNALA PESMA


Šta to radi
pripijena za dno mora
školjka plava?

- Spava.

Šta ježevi morski rade
kad ih gleda
neko dete?

- Prete.

Šta ribice male rade
kad ribari
bace mreže?

- Beže.

A kad ja sa stene skočim,
šta to kaže
more plavo?

- Bravo.
---------------------------------------

SANOVNIK


Neka se probude deca,
tumačimo san:
Ko je sanjao zeca
trčaće ceo dan.
Ko je sanjao mrava
imaće posla dosta.
Ko je sanjao reku
preći će preko mosta.
Ko je sanjao dimnjak
naći će dva dinara.
Ko je sanjao loptu
geometriju odgovara.

Ko nije imao snova
ne treba ništa da pita
i danas ovu pesmu
ne mora da pročita.
__________________

SITAN VEZ


Četiri člana posade
umire od dosade.

A šta radi peti?

Pet članova posade
umire od dosade.

A šta radi šesti?

Šest članova posade
umire od dosade.

A šta radi sedmi?

Sedam članova posade
umire od dosade.

A šta radi osmi?

Osam članova posade
umire od dosade.

A šta radi deveti?

Devet članova posade
umire od dosade.

A šta radi deseti?

Deset članova posade
umire od dosade.

A šta radi kapetan?
kapetan je dosadan.
__________________


SVAKOGA DANA


Svakoga dana kad s posla dođe
moj tata meni kosu čupne,
moj tata mene šakom lupne
i kaže: - Jak si kao gvožđe.

Svakoga dana kad pere ruke
on nasapunja sestri lice,
i prska vodom kanarince,
i s našom mačkom igra žmurke.

Svakoga dana kad za sto sedne
moj tata brata za nosić dirne,
moj tata bratu na uvo svirne
i vadi neke bombone medne.

A posle ručka, svakoga dana,
kapetan tata i mi mornari
uzmemo samo najpreče stvari,
sednemo žurno na kauč stari
i isplovimo iz našeg stana.
----------------------------------

SVEJEDNO


Legao Joca
sinoć u krevet.
Probudio se
jutros u devet.

Zevnuo dvaput
toga jutra
pa rek'o: - Neka,
ustaću sutra.
---------------------

ŠAPUTANJE


Od kuće do škole,
od škole do kuće,
uvek se ponešto
šapuće, šapuće.

Tiho, tiše,
tiho, tiše,
tiho - k'o padanje kiše.

Šapuću se pisma
i šapuću tajne,
šapuću se zakletve
velike i trajne.

Tiho, tiše,
tiho, tiše,
tiho - k'o padanje kiše.
__________________

ŠKOLA


Škole su velike mirne ovce
koje okače veliko zvonce
pa zvone, zvone i decu gone
u žute male avione.

Škole su velike i dobre mame,
stotinu dece neguju same,
napamet znaju svu svoju decu,
i bajke pričaju o mesecu.

Škole su veliki čudni dvorci
koje osvoje hrabri osnovci
svakog septembra puščanom paljbom
i olovkama - dugačkom sabljom.

Svakog septembra
kad jesen stupi
po dva su borca
u školskoj klupi.
-------------------------------

ŠTA JE OTAC


Molim vas, recite
otac šta je.
Da li je otac tata
ili - sudija za prekršaje?

Mene otac stalno ispituje
i želi ovo i ono da čuje.
I kad sam u školu pošla,
i kad sam iz škole došla,
i zašto je ovo ovako,
i zašto je ono onako,
i zašto je ovo ovde
- zašto ono nije onde,
i kako sam smela ovo,
i kako sam smela ono,
i znam li ja da sam već velika,
i znam li ja da nisam više mala,
znam li ja šta je ¨karakter tvrđi od čelika¨
i znam li ja pošto je šnala?

I zašto nisam mislila,
i kako nisam pazila,
i šta sam opet zgazila,
i kako, kako,
i zašto, zašto,
i smem li, smem li,
i znam li, znam li?
Pa zato pitam
otac šta je.
Da li je otac tata
ili - sudija za prekršaje?
------------------------------------

UČITELJU


O, učitelju,
vrati mi klikere.

Tri kamenca
od kamena
iz plamena
lavine,
s ramena mermer-planine,
trideset dana glačana
od tri majstora Bračana;
i tri staklenca
obla,
k'o tri kolenca
na prstu,
k'o tri biserna zrna,
k'o oči srna;
I tri siva olovca,
iz džepa tvoga osnovca,
od tri majstora livena,
u vodi srebrnoj mivena.

Kad tri kamenca skakuću,
kad tri staklenca šapuću,
kad tri olovca zazvone,
sve na svetu potone.

O, učitelju,
vrati mi klikere.
U svakome
po jedan dečak živi
i nisu oni krivi
što danas ne znam.
__________________

ZAŠTO


Ne svlače se ptice,
u reci ribice,
u šumi lisice,
na livadi cvetići,
u kući pužići,
na grani vrapčići,
ni medvedi,
medojedi,
ni ovce u toru,
ni školjke u moru,
ni žabe u bari,
ni noćni čuvari -
zašto Joca da se svlači,
spavaćicu da oblači?
__________________

SMEHA DECI


I smeha,
smeha,
i smeha deci!

Smešan oblak nebom nek plovi,
učitelj nek priča smešne priče,
smešni neka su brci u čiče,
i nek su smešni dečji snovi.

I smeha,
smeha,
i smeha deci!

Vesela pesma nek decu budi,
i nek se veselo u krevet ode,
veselo samo - k'o žubor vode,
pa će porasti veseli ljudi.

Pa zato
smeha
i smeha deci!
__________________

Najtiša pesma

Pst
Pssssssst
Stavite na usta prst
I kažite;
Katanac
Lanac
Kom izleti vrabac
Taj je
Zelen žabac

Pst
Psssssssst
Peva pesma najtiša
Meka ko letnja kiša
Ko lepet leptirovih krila
Ko šapat svila

Pst
Pst
Prst
Na usnu
Peva se najtiša pesma
Jedva čujno disanje bebe u snu
--------------------------------------