Zbirka pesama - Belobrđanin Nenad

Naslov: Zbirka pesama - Belobrđanin Nenad Čet Dec 23, 2010 1:50 pm

Tebi koji si otvorio ovaj post želim sve najbolje od Boga.
Moje ime je Belobrđanin Nenad i pored toga što sam pesnik bavim se svime što mi omugućava da preživim, a po zakonu je.
Ovde vam predstavljam svoje pesme.
Ima ih svakakvih jer sam i ja svakakav.
Volim da pišem ono što osećam.
Nekada je to satira, nekada šaljiva pesma, nekad čisto filozofiranje, nekada ljubavna pesm, a nekada nešto između svega navedenog.
Svaki vaš komentar bi mi značio bilo da je pozitivan ili negativan.
Svakome ko to želi moje pesme može pokloniti osobi koju voli jer jer je ljubav jedino za šta vredi živeti. Ukoliko koristite moju pesmu na nekom drugom mestu na netu molim vas da je potpišete mojim imenom ili nickom.

PESMARICA

Pesme inspirisane verom u Boga

Gospode

Gospode, boli me
Kada puca brat na brata,
Sve strahote nekog rata,
gospode, boli me.

Gospode, boli me
Kad pogine malo dete
Jer se moćni deci svete,
Gospode, boli me.

Gospode, boli me
Zaslepljeni što ne vide
Strahote i genocide
Gospode, boli me.

Gospode, boli me
Što sve manje ima smeha,
A sve više smrtnog greha
Gospode, boli me.

Gospode, molim te
Neka carstvo tvoje dođe
Neka ova mora prođe
Gospode MOLIM TE!

Sreća

Nekada davno živeše čovek
što beše srećan jako
i svi su se ljudi čudili čudom:
"Kako on može to tako?"

Svi se hteli upoznat' s njime,
saznati tajnu sreće
i zašto samo u njegovoj bašti
cveta to divno cveće.

Za njim su pošli sreće tragači,
hteli su tajnu znati.
Maštali su o čudu
koje će on njima dati.

Dani su tekli, a niko nije
krenuo njegovim tragom.
Protivno želji nemir su stekli
žudeći za njegovom snagom.

Jednoga dana svi su mu rekli:
" Odgovor daj nam sada!"
Želimo snažno da i u nama
sreća k'o tvoja vlada."

"U redu." Reče čovek sa mirom.
"Otkrivena biće tajna,
ali znajte bez Boga nije
ni tako jaka, ni tako sjajna.

Svakoga jutra otvorim oči,
zapitam se: " Želim li sreću?"
pa sebi kažem: " Želim je jako,
nikad je odbiti neću."

"Kako to može tajna da bude?
Varaš nas!" Viknuše svi.
"Nismo mi neke bez mozga lude.
Odlazimo jer lažeš ti."

Srećni ih čovek gledao s mirom
dok nije ostao sam,
nad domom njegovim opet se novi
rađao božiji dan...

21.4.2009. Treći dan Uskrsa.
Belobrđanin Nenad.

Život i smrt jednog seljaka

U velikom domu, u malenom selu
živeo je čovek i sudbinu kleo:
" Proklet nek je život i sudbina kleta
i dan onaj kad sam ovde se obreo.

Što se lepo nisam rodio u gradu
da uživam život, a ne da se mučim.
Zašto svima Bože višak sreće dade,
a meni imanje. Hoću da dokučim.

Dosta mi je njive, dosta mi je štale
i traktora starog što se stalno kvari.
Kad bi neko hteo imanje da kupi
pa da sunce sreće i mene ozari."

Anđeli sa neba slušaše te reči,
al' u tvrdo srce nisu mogli ući
te rešiše da mu ispune sve želje,
da na teži način on život nauči.

Poslali su kupca njemu za imanje,
dobio je cenu baš koju je hteo.
Sa novcem u ruci siguran je bio
da na bolje kreće njegov život ceo.

Pri polasku pogled na krušku mu pade,
ispod nje je uvek najsrećniji bio,
bila je u cvasti kao i nekada
kad je prvi jednu Lenku poljubio.

Dok je roditelje svoje sahranjiv'o
udala se Lenka za nekog u gradu,
tada je i sebe snjima sahranio
jer je izgubio i veru i nadu.

S džepom punim para, ali duše prazne
krenuo je najzad da k'o čovek živi.
Sa novcem je hteo da kupi svet ceo
i njemu moćnome svako da se divi.

Ipak, želje nisu ono što i java
otkrio je i sam kad se razboleo,
bolnice su brzo pojele bogatstvo
i svet mašte njegove, srušio se ceo.

Obreo se zatim na seoskom groblju,
za oproštaj pretke došao da moli,
potrošio sve je što je nasledio
i zbog čeg' su oni išli bosi, goli.

Plakao je gorko kao dete malo,
a anđeli videše da se promenio.
Suzama je svoje očistio grehe
i na grobu očevom dušu ispustio.

Na dan 24. 04. 2009.
Belobrdjanin Nenad

Dizanje raspoloženja

Budi me alarm na mobi fonu,
ustajem ukočen i sve me boli,
kafa mi tera ostatke snova
treba da sačuvam život goli.

Sedam u auto od šesnaest leta
petnaest minuta, na pos'o stižem
čeka me monoton dugačak danak
želim raspoloženje svoje da dižem.

Lupetam svašta tek da ne ćutim,
neko me sluša, a neko ne,
ipak se ne dam jer sreću slutim
neću da budem k'o nekad pre.

Mrzoš i zavist, lenjost i gnev
bili su sastavni deo života,
za Boga nikada mario nisam,
samom sam sebi bio golgota.

Pitanja more, a sumnji svuda,
verovat' nikome ja nisam hteo,
"silan" sam bio, ali za malo.
Za Kovin tada bio sam zreo.

Tiho bez glasa, došla je ona
spokoj mi našla i mira dala
borbeno srce ugasila je
molitva jedna, kratka i mala.

Oprosti meni grešnome Bože,
pred tobom stoji bolestan um
nek se u meni osmesi množe
želim na tvoj da kročim drum.

Sada sam eto ja neko drugi
ljubavi imam svakom da dam,
osmeh je zlato, a ja sam bogat
jer imam svakom osmeh da dam.

Život i vera

Nekoga život mazi i pazi,
nekome čupa uši,
nekom je mir u srcu,
nekome lom u duši.

Nekom je život maćeha,
nekome brižna mati
i niko nikad ne sluti
šta će mu sudbina dati.

Neko se bori sa sobom,
neko bez cilja luta,
a svako strepi jer ne zna
šta je na kraju puta.

Nekom je izlaz piće,
nekom je izlaz droga,
al spas je samo u pravoj
i snažnoj veri u Boga.

Vera te vodi, vera te snaži,
vera te kad padneš diže,
vera od tebe, tebe traži
i vodi te Bogu bliže.

On nas voli

Ko to želi da posvađa Boga se ljudima
da strašljivo bude srce u grudima,
ko umove ljudske zverski sablažnjava
da je Bog sa nama samo da kažnjava.

Za grešnike spasa nema, umreće u muci,
osetiće žestok bič u Božjoj ruci,
novi fariseji ustvrdiće svašta
da Bog k’o ni oni ne ume da prašta.

Da oproštaj dobiješ, prati rituale
što su njima mudrima od starih ostale,
samo oni znaju od pakla da spasu
u vremenu teškom izgubljenu masu.

Bog se listom optužuje za svu ljudsku muku
k’o da muka nije delo ljudskih ruku,
a Bog s neba gleda i prepušta nama
da shvatimo da je On ljubav neprestana.

Svakome ko traži kroz molitvu sreću
Anđeli iz raja u susret mu kreću,
iskrena je molitva jača od zlih sila
i po veri sopstvenoj uslišena bila.

Mala molitva

Hriste dragi spasitelju
ispuni nam jednu želju,
želju malu od svih bolju
-da spoznamo tvoju volju.

Baba na selu
(satirično-religijska)

Kad ostari neka baba
stalno nešto zanoveta,
navodno je svi poštuju,
a u stvari svima smeta.

Kada takva baba umre
za njom niko i ne žali
možda tek poneki unuk
može reći da mu fali.

Na sahrani okupi se
familija skoro cela
da se siti ispričaju,
pre i posle jela.

O svemu se razgovara
pa se čuje i trač sveži,
čak se neko i nasmeje
dok na odru baba leži.

Poštovanja niko nema,
sahrana se brzo svrši
pa se krene s pićem raznim
sve u pokoj njenoj duši.

A baba se predstavila,
Gospodu i Anđelima
pa sa neba cirkus gleda,
al je slabo to zanima.

Mala pričica iz života

Gle ponosnog kako stoji
pred ikonom Božjeg sina,
uzdignutog čela " moli "
sa ličnih visina.

Bože daj mi šta mi treba,
Bože daj mi jer mi fali,
Bože daj mi, dužan si mi
za crkvu su moji dali.

Deda dade tri dukata,
otac dade tovar građe,
sad ti meni dobrim vrati
da se meni para nađe.

U crkvi se tad glas začu:
"Bež čoveče gordi, ništi,
pokaj prvo grehe svoje
pa tek onda išti".

Istinitu priču stilski doterao
Belobrđanin Nenad

Škorpion

U meni žive dusi,
svaki me želi k sebi,
a ja im se ne dam,
da me satrli ne bi.

U meni pakao tinja,
ne dam da se razgori,
tama mi radi o duši
dok pružam ruke ka zori.

Spašavaj Bože grešnog,
nevrednog milosti tvoje,
oteraj moje zveri,
one se milosti boje.

Pitanja mnoga me muče,
a odgovori još više,
jer mnogo odgovora
kaznu na smrt mi piše.

Molitva Hristu

Oprosti Gospode dragi
meni, grešnom poeti,
tražeći tvoj pogled blagi,
moja molitva ka tebi leti.

Rođen sam tvojom voljom,
i roditelje svoje znam,
ali sa pogledom tvojim,
uvek se suočim sam.

Svestan da činim greške,
molim za oprost tvoj,
jer ti si milost sveta
i voljeni pastir moj.

Nisam oduvek znao
da tu si i postojiš,
skoro sam srce ti dao
da ga u ljubav bojiš.

Nekad me život slomi
I nisam dovoljno jak
da anđeo tvoj u meni
pobedi greha mrak.

Ipak, ja znam da vidiš
brata svoga u meni,
i da me iznova zoveš:
“ Kreni grešniče k meni ”.

Ta ljubav tvoja mi znači
i snagu iznova daje
da na tvome putu ljubavi
nikada ne posustajem.

Strah

U noćima mračnim,
na mestima strašnim,
pred ljudima zlim,
plašim se da hodam,
plašim se da vidim
i padam pred njim.

Obuzme mi glavu,
obuzme mi dušu,
obuzme mi telo,
srce lupa jako,
a ledeni znoj mi
orošava čelo.

Neću da se bojim,
al' ko mene pita
kad slaba sam duša,
tražim svuda nadu,
nekog da razume,
nekog da sasluša.

Iako me lomi,
iako me kida
i ubija lako,
plašim se da menjam
način svog života...
navik'o sam tako.

Budan čekam zore,
prebrojavam dane
i molim se: " Bože,
ubi me il' spasi,
ovo život nije,
više se ne može."

U nesvesti svojoj
ja ne čujem glase
anđela sa neba,
kako viču na me
i kako me grde
da mi Vere treba.

Kako verovati
kad se plašim suda,
kad se plašim Boga,
jer grešan sam bio
i ne mogu nikad
pobeći od toga.

" Neverniče glupi! "
zagrme u srcu
glas pravo sa neba,
" Za oproštaj dovoljno je
da zamoliš Boga,
samo to ti treba.

Bog ne želi tebe
da osudi teško,
da u stahu patiš,
on želi da voliš
i da čisto srce
jednom njemu vratiš."

Posvećeno svima koji u svom srcu nose strah bilo koje vrste.
On ih udaljava od davanja i primanja ljubavi.
To je ono što što čoveka udaljava od svetlosti.
Zato volite i dopustite svima da vas vole.

Ja znam tvoje ime

Ja znam da živiš
daleko i blizu,
u dobrom i zlom,
u svakom atomu,
u svakom osmehu,
u svakom biću,
u svakom stihu.
Zovu te imenima raznim
i ovako i onako,
ali ti živiš meni,
u srcu mome
i zato znam tvoje ime.
Tvoje ime je LJUBAV.

Danas, sutra, juče

Kiša pada k'o suze iz oka
za ljubavlju starom kad se tuži ,
promašaji životni kad stignu
srce samo za kucanje služi.

Sadašnjost je srcu nevidljiva,
ne oseća šta sutra donosi,
čovek pruža ruke prema juče
malo sreće tamo da isprosi.

Lica što iz prošlosti izrone
noću dođu i čine se sjajnim,
al' te slike vetrovi razgone
da lutaju hodnicima tajni.

Nepostojan u svom svetu želja
svako hoda, svoje strasti prati,
saputnike drži na distanci,
a za nečim nemogućim pati.

U srcu se svakom varka krije
jer je finom iluzijom tkano,
srce nikad zadovoljno nije
onim što je od Boga mu dano.

Izvrši naređenje !
Prst na čelo i poljubac dragom biću!
ODMAH!!!!!!!!!!!

Zlo

Lice zla je čisto,
ako ne gledaš jasno,
da nikada nije isto
često se shvati kasno.

Želi te, napada, lomi
u svakom danu sve više,
zlo je lovac strpljivi
i već ti za vratom diše.

Kome je srce stena,
kome je duša od leda,
živi na korak od pakla
i smrti u oči gleda.

Mudrosti daj mi Bože,
da budem hrabar i jak,
grešnik te jedan moli,
ne želim u sebi mrak.

Moja mala filozofiranja

Daljine

Mučim se tražim,
smisao života mi beži,
gubi se u daljinama
koje su nebeski plave samo
kada su daljine, daljine.
Kada se daljina približi
više nije nebeski plava,
počinje da sivi,
a ja odgovor tražim
gde se o plavo gubi
i vredi li da se živi.
Pitao sam mudre knjige
gde je sreće izvorište
i kako do njega doći,
nisu znale da mi kažu.
Pitao sam mudre ljude
kako da se sreći nadam
kad se stalno na probleme
saplićem i padam.
Nisu znali da mi kažu
da siguran budem,
pa sam tek u sebi našao
jedan odgovor.
Treba znati živeti,
voleti i kada nemaš razloga
da nekome pokloniš sebe.
tek tada možeš da se nadaš,
da trepereći očekuješ
da neko sasvim poseban,
baš tebi potreban,
zavoli tebe.
Ipak.
Mora se spreman biti
da se traženo ne nađe
i da te ne uništi tada,
tvoja nada
i odvede u zemlju mrtvih.
U beznađe.

Noćni stihovi

Ispred mene slova razasuta leže.
Mislim, Bože podari mi moći
da mi misli od ruku ne beže
da stihom osvetlim
gluvi deo noći.
Na umorne grudi klonula mi glava,
na jedvite jade snu se odupirem
snu se ne dam, a duša mi spava.
San donosi snove. Ja neću da sanjam.
Čini mi se da tada umirem.
Pogrešna je od samog početka
staza koja kroz život me vodi
na grešnog se ja izmetnuh pretka
golim srcem na nepravdu jurim.
Što me mati naopako rodi?
U poslednjem trenu svesnosti sopstvene
pre dolaska neželjenih snova
Misao se rađa. Postoji li vreme?
Možda ga i nema pa posle buđenja
ja ću ista ova napisati slova.

Greške

Ne verujem više ni rođenoj senci
da me sama dobrovoljno prati
i ona bi pobegla od mene
kad bi mogla sve o meni znati.

Ne verujem ni sopstvenom srcu
u grudima što uporno bije
jer ne vidi prevare i laži
kad pogreši od mene se skrije.

Duša grca zbog ludoga srca
jer zbog njega jedva da je živa
tone stalno u tužne dubine,
a trudi se da kroz život pliva.

Jedna greška napravi se lako,
a uz prvu ostale se kače,
kad izbrojim greške napravljene
dugo mi se u samoći plače.

Tražim

Tražim nešto nesvesno i hitno
da promenim u životu svom,
pored mene prošlo je sve bitno
pa sad živim sam sa svojim snom.

Ima ljudi oko mene stoje
ljudi stoje, a stoji i san,
niko ne zna nešto samo moje,
jedan smeli i nemoguć plan.

Neću reći nikom pa ni tebi
o čem' maštam i šta mi je ćef
moglo bi se desit što ne želim
da mi dođe mala dvojka tref.

Da li ima sudbine

Verovao ili ne
dela su ti ista
po savesti valja radit'
nek je ona čista.

Dualizam svakog bića
suprotan je sebi
ako nećeš da je priznaš
ti je onda...

Sudba možda i postoji,
a možda i ne
kada papke otegnemo
samo će se reći sve.

Zadnja strofa poentira
kod svakog ludaka
postojala ili ne
sve je za džabaka.

Oštar je il' tup

Šta je čovek nego biće
zbunjeno od sveta,
al' ako on zbunjen nije
luda je planeta. Neutral

Pametan sam ili lud
zavisi od ugla
il' sam nigde, il' sam svud
zemlja je okrugla. Smajli

Ako znate o čem' pišem
bolji ste mene,
ali ako ne znate
oduzeh vam vreme. Very Happy

Relativno sve je
i glupost i pamet,
bez obzira na rezultat
oboje su namet. Shocked

Porez plaća svako
pametan i glup,
ugao je bitan,
oštar je il' tup. Sad

Izvinjenje

Kako sam tužan jako
jer sam dopustio sebi,
da budem ono što nisam
i nikada bio ne bi.
Zverinjak zvani svet
ne treba zverskog mene
obećavam iz mene više neće
lavina besa da krene.
Savest mi ne da mira
moram priznati nekom
da sam pogrešio jako,
da bih se i dalje zvao čovekom.

Neprilika

Neprilika sad je zgodna
da se kaže što se ćuti,
biće možda neugodna,
al' istinu sad ćeš čuti.

Kako misliš, tako živiš
život se iz misli rodi,
kad ukrotiš misli svoje
uživaćeš u slobodi.

Misli

Misli služe, al' misli i truju
o čoveku one odlučuju.
Kad rđave zavladaju glavom
na paklenom putu ti si pravom.
U čoveku jedno srce bije,
ali glava sto čudesa krije.
Ceo svemir, ali i apsana
rđavštinom kad je otrovana.
Zar je loše da se čovek pita
kojim putem želi da se skita.

Nada

Nada leči bolesne i tužne,
sreću daje nesrećnom i setnom,
dušu diže kad su misli ružne,
potrebna je i čoveku sretnom.

Kad bi ljudi odrekli se nade,
gde bi išli mira da pronađu,
zar je bolje ubijati sreću
makar bila pastorak beznađu.

Ljubiš, voliš, daješ srce svoje,
ali sumnja kida tanke niti
da maštanje biće uzaludno
i sva nada da će zalud biti.

Sanjao sam

Sanjao sam jedan san.
Svanuo je dan oblačan
i sivi su oblaci jurili po nebu.
Tuga je bila opipljiva
koliko i kiša u mojoj ruci,
vlažna i teška,
zavlačila se pod moj rukav
želeći da do srca dođe.
U podsvesti se čuo glas
kako kiša stati neće
da za sunce nade nema.
I da spas je iluzija
koja tužnoj duši prija.
Težak beše taj san moj
sve dok se u meni nije
pojavio zračak nade
što mi šapnu da sam ludak
što se tmini svojoj dao
i pred kišom posrtao.
Šta bi bilo beznadniče
da je mesto kiše bio grad
zar bi tebe led ubio
ili bi sunce čak i posle njega
zasijalo tad.
Shvatio sam poruku,
beznađe i tuga
vode se k'o prije, sve ruku pod ruku,
prizivaju u moj život svu patnju i muku.

Tuga, sreća i nada

Sve dok sunce nebom šeta,
sve dok kiše zemljom liju,
sve dok vetar gori šapće
i gromovi ljuto biju,
ja voleću i ljubiću
tugovaću i plakaću,
smejaću se, pevati
i o sreći snevati.
Bez tuge je sreća
samo prazna vreća,
a tek kad je vreća puna
sreća se u sreću zaračuna.

Zavičaj

Tišina nema u duši mojoj vlada,
sada sam na pustoj raskrsnici,
znakova nema da mi pokažu
koji put vodi do suza,
a koji ka sreći.

Smiraj je dana,
valja mi pregurati noć
da petlove prve dočekam
pa da zatim oči sklopim
i pođem u zavičaj.

Kada me savlada nemir
i mir se povuče pred njim
pozavidim onima koji su se
vratili tamo odakle su pošli
pre prvog plača.

Pakadkad čujem trube
koje me pozivaju:
„Vrati se dušo nemirna,
znamo te dugo.
Dođi.“

Teško je reći ne.
teško je ne vratiti se.
teško je, ali ja ne bih bio ja
kada bih izabrao
život bez borbe.

Snovi

Prosipam dušu po tastaturi
Ruka drhti dok pesmu pišem
I kao da mi se nekuda žuri
Tražim rime i brzo dišem.

Surovi život snove mi ruši,
Jedan po jedan odoše k vragu,
A snovi trebaju i mojoj duši
Da mi kad padnem povrate snagu.

Kuda bez snova da dalje krenem
I gde da nađem snage za sutra,
Ako ne počnem da se penjem
Bez snova biću mrtav do jutra.

Tražim u juče tragove sreće,
Il barem dašak svoje mladosti,
a kao da preturam smeće
da nađem trunčicu radosti.

Pesma o izgubljenim snovima.

Bez odgovarajućeg naslova

Prestani sudbo!
Naređujem ti da odeš,
Naređujem ti da nestaneš
Sa mrazevima i decebrom.
Nećeš me prevariti!
Ne dam ti svoje uspomene
Ne dam ti svoja osećanja.
Neću tvoje prevare slušati!
Nećeš me naterati da mrzim
Ono što bejah
Ono što sam sad.
Ja čekam proleće!
Čekam zelenu travu
Da po njoj prospem suze
Jer tu, gde one kanu
Nići će malene šumske jagode
Koje će neki drugi
Zaljubljeni par naći.
Reći će: "Baš su lepe,
Ali odkuda one tu
Gde ih nikada nije bilo".

Klovn

Smejala se klovnu Dači
deca jer je mnogo smešan,
zbog toga je Dača bio
poprilično neutešan.

Bilo mu je dosta smeha,
aplauza u areni,
želeo je da sa lica
što pre skine nos crveni.

Rešio je jednog dana
da se menja, pa šta bude
da i njega već jedanput
svrstaju međ' mudre ljude.

Prestao je biti klovn,
pameti je najzad stek'o
u očima drugih mudrih
od nikoga posta neko.

Kudio je svakog dana
ono što je nekad bio,
u kamen se pretvorio
čovek nekad drag i mio.

Viđali ga zamišljenog
kako gleda u daljine
i mislili da sigurno
o nečemu važnom brine.

Pred smrt stalno mrštio se
kada deca zagalame
i podsete njega mudrog
na klovnovske dane.

Niko tajnu nije znao
koja se u njemu krila,
otac, mati, sin i ćerka
arena je njemu bila.

Epitaf na večnoj kući
odgovore sve je dao:
"Eh da nisam mudar bio
ja za tugu ne bih znao".

Nemam odgovarajući naslov

Kad se digne kuka i motika
sve to malo, jako malo znači,
bude buka, a bude i vika,
ali onaj sa puškom je jači.

I kuka je opasna alatka
zna da skine glavu sa ramena,
ali puška kad rafalno puca
krvi bude svakom do kolena.

Šut i rogat protivnici stari
nikad nisu bili ravnopravni,
istorijski gledano sa strane
oduvek se znalo ko je glavni.

Tek poneka pobeda motike
veliča se, dugo prepričava.
Takve priče sluša svako dete
pa ih sanja kad legne da spava.

Sin junaka junači se pričom
da je važno ginuti za "cara"
i "car" uvek junak je najveći
iako je uvek do duvara.

Ko se drzne da istinu rekne,
da "car" svoje interese brani,
ili umre il' pred zveri klekne
da se carska sujeta odbrani.

Zato deco uzdajte se u se
ne padajte na te priče lažne,
ratovanje ostavite drugom
maloj zemlji ljubavi su važne.

Ekscentrična pesma
(napisana kao razmišljanje o ekscentričnosti)

Totalno van centra
želim da preživim
za ono što mislim
da sebe ne krivim.

Dosta mi je laži,
saplitanja nogu
da živim od istine
i hoću i mogu.

Slobodno me mrzi
i normalan budi
za mene su "ludi"
mnogo bolji ljudi.

Pesma sreće

Ako si tužan i život ružan
pravi ti problem il' dva
duhom ne padaj nego se nadaj
da Bog svoj posao zna.
Anđeli brate svakoga prate
pokažu puteve sna,
a ti ne sedi nego ih sledi
da život šansu ti da.

Nek te ne čudi što drugi ljudi
ne znaju šta znači smeh,
zato će brate jednom da plate
dušama svojim ceh.
A ti se bori i ne dozvoli da tuga preuzme vlast,
nikad se nedaj, nikad ne predaj
već živi život u slast.

Sreća se pravi samo u glavi,
u tome ceo je trik,
zato u meni tuga zeleni
od muke će prepući.
I neka mladost, bude ti radost
veseli nek su ti sni,
a osmeh zato nek bude zlato
koje ćeš čuvati.

Pozornica

Pozornica život zvana
sluga je kod moćnih ljudi
i deo je novog plana
da se staro zlo probudi.

Ispiranjem mozga žele
spremit' teren tome dobu,
već je spremno zlatno tele
da zamena bude Bogu.

Ja uspravan krst nosiću,
golgotni su došli dani,
neki tužni dani sviću
Boga nema ko da brani.

Njihova je zamka spremna,
počela je svetska hajka,
žrtva biće duša svaka,
lovac vreba iz prikrajka

Žele da me reformišu
pa da budem k'o i oni,
moju pamet da izbrišu,
smetaju mi ti demoni.

O slobodi ja još sanjam,
neću snjima da se družim
jer ne želim da se klanjam
i mamonu tome služim.

Mene neće pokoriti,
nijedna me neće sila
na kolena oboriti
ja dobiću bela krila.

Poleteću ka svetlosti
i nebeski dom ću naći,
samo će me tako grešnog
anđeoska ruka taći.

Glupa pesma

Blago onom koji znanja nema
jer u znanju opasnost se krije,
intelektu naglo pada cena
mada nikad skup ni bio nije.

Kome glava iznad mase štrči
često čvrge izdobija prvi,
a još ako ispred rude trči
okupa se u sopstvenoj krvi.

Nekad beše sad se pripoveda
um caruje, snaga valja klade,
sad se uči tako, radi reda,
a klada se u valjanje dade.

Sve prolazi, al' glupost je večna,
tako beše, tako će i biti,
rasa ljudska da bi bila srećna
u školi će gluposti učiti.

Tako želim

Kada me stignu sećanja iz prošlosti davne,
poželim na tren da tamo se vratim,
da iznova doživim parčiće mladosti,
i trunčice radosti
kada sam znao ništa,
kada sam verovao svakome,
kada sam spavao mirno,
kada sam pevao sa društvom,
kada sam...
tada nisam plakao
nad počinjenim greškama,
nad neučinjenim delima,
nad izgubljenim snovima,
nad...
nadamnom nebo je danas sivo,
kiša se sprema,
mladost je prošla
i svrhe nema
da tugujem,
da samujem,
da plačem
da...
daću poljubac sinu,
a srce svoje ženi
jer ja sam čovek,
jer ja volim,
jer...
tako želim.

Dok dišem

Ponekad noću bdim
i mislim
o svetu oko mene,
o ljudima koje znam
i mislim
da ovaj svet nije moj
i da nekom drugom
svetu pripadam.
Naučio sam da postojim
i živim
sa lažima,
sa zlobom
i živim
u ime svetlosti,
u ime ideala
i mada je moja
uloga mala
ja volim
i pišem
i tako će biti
dok dišem...

Novac

Novac.
Dolazi iz pakla pravo
da uništi šta je zdravo.
Novac.
Svojim sjajem on se trudi
da napravi zver od ljudi.
Novac.
Cilj jedini nekom smradu
da napravi svoju vladu.
Novac.
Barijeru svaku sruši
gde burgija neće buši.
Novac.
Na mane je ljudske lovac.
Proklet bio onaj ko je izmislio
NOVAC.
Otvorite novine

Otvorite novine,
pogledajte naslove,
obratite pažnju,
vidite li?
Neko je izgubio život,
neko onog koga je voleo,
neko vam je tražio dinar,
nekome je kontejner Maxi.
Da li ste bar jednom zaplakali?
Da li ste dinar za dušu svoju dali?

Noćas sam...

Noćas sam tužan nešto,
pa se varam vešto,
i stvaram opravdanja
jer manja
je šansa,
da ona nijansa
što čini život lepim
učini mene slepim.
U stomaku srce krijem,
da ga studen ne pronađe
i odvede u beznađe
kod pravednih prokletnika,
tih večitih gubitnika
što za pravdu dušu daju
bez saznanja o svom kraju.
U ljubavi pravde nema
i nikad je bilo nije
jer je krije
izmaglica
tog prelepog lica
što osmehom osvajača
lomi me i kida,
svaki veo skida
i vodi do plača.
Suza teška, vrela
otima iz tela
uzdah gorak
koji grlo stegne,
jedan korak
nedostaje do pobede,
pobede što dah mi znači,
samo malo snage treba
da se tamo zakorači.
Snagu skupljam, sebe snažim
želim da se oporavim
pa da krenem na put težak
da sebe pronađem,
al' je teško da se krene,
da zakopaš uspomene
pa još snage tražim.
Snage daj mi,
snage želim,
srcem celim,
dušom celom
prekrivenu crnim velom.

Muze

Noćas me muze
muče dahom svojim,
u očima zelenim
stvaraju mi suze.

Što li ste mi došle
pokvarene cure?
Pronađite drugog,
kod njega ste pošle.

Kad odete domu svom
sve će suze stati
i zarašće tuge
srcu ranjenom.

Bez naslova

Tužnome uvek kažem, ostavi juče u juče,
ne daj da prošli dani te muče
jer juče je bilo i prošlo i završeno,
pogledaj u danas i videćeš savršeno
da je SAD bolje od NEKADA uvek bilo,
pa zato raširi jedno, zatim i drugo krilo,
pa poleti, poleti visoko u oblake perjane
i tamo sačekaj sa osmehom srećnije dane.

Pruga

Ka zapadu kroz ravnicu
proteže se pruga snova,
sanja se na njoj o mestu
gde se kreće sve iznova.

Snovi žele da su java,
java neće da ih shvati,
ceo put je zabadava
onom što se kući vrati.

Zato glava kroz zid juri
prugom što od kuće vodi...
Po šinama iza voza
izgubljeni dečak hodi.

Njegov glas je sve slabiji
ka zapadu dok voz grabi,
al' u onom što odlazi
uvek zvoni taj glas slabi.

Umorni je dečak stao
na proklete sjajne šine,
dok polako tamni sunce
on o sebi u tom voz
razmišlja i brine...

" Onaj koji putuje uvek ostavlja neki delić sebe tamo gde je do tada. "
Ja

(Ne) Ljubav

Do pobede sto poraza vodi,
do osmeha sto suza se proli,
bogazama do raja se hodi
kada voliš onog što ne voli.

Ko ne voli tome dokaz treba
jer nikada ljubavi ne daje,
a kad ljubi, ljubi sračunato
sa pomišlju, nek traje dok traje.

Kad iz srca nestane sva nada
i istina blesne u svom sjaju,
vidiš jasno da je nova sreća
čekala i nadala se kraju.
__________________

Zadušnice

Na planini moćnoj još uvek postoji
selo malo sneno, rosom umiveno,
potok još žubori i pevaju ptice.
al' od ljudi ono je davno napušteno.

Nekada su u njem živeli mi preci,
i čuvali rado svoju dedovinu
koju u nasleđe davali su deci
i spremni su bili da za nju i ginu.

Onda ipak dođe neko drugo vreme,
živelo se bolje širom belog sveta,
gasile se kuće umirali stari,
deda Stojan umro je zadnji prošlog leta.

Dok polako vozim putem trošnim starim,
rukom brišem suzom umiveno lice,
odlazim u selo koje živi samo
kad se sakupimo da odamo poštu
precima na groblju kad su zadušnice.

Kiša

Dok me kiša smara
i ja sa njom padam,
nekom čudu iznenadnom
potajno se nadam.

Možda će me anđeo
krilom zakloniti
i od ove kiše
tužnog zaštititi.

Možda će me zvati
neko iz daleka
il' ću među ljudima
pronaći čoveka.

Možda će me čudo
ipak zaobići
pa ću s ovom kišom
u zemlju otići.

Uvek sam voleo cirkus

Uvek sam voleo cirkus,
gledao silne akrobate
i krotitelje tigrova moćnih,
maštao o srećnom danu
kada će meni aplauzi
leteti kroz šatru ili dvoranu.
Vreme je prošlo, a ja eto
nisam ono što htedoh biti,
nisam ni ono što drugi su hteli,
ni doktor, ni advokat.
Postadoh pesnik.
Svima u inat.
Sebi u inat sad pišem razne
stihove, samo meni važne
i možda još ponekom,
a stihovi teku, kao reka
ka ušću svom dalekom
gde ih okean drugih
pesama čeka.
Ponekad delujem samome sebi
kao klovn tužnoga srca
sa nacrtanim osmehom lažnim,
slaba sam zamena snovima svojim,
krotiteljima tigrova moćnih
i akrobatama snažnim.
Al' eto, mora se živeti
sa svojim porazima,
sa neispunjenim snovima,
u potrazi za mrvicama sreće
u potrazi za ljubavlju...
ako je još ima...
negde tamo.

Izgubljen slučaj

U želucu kamen stoji,
u glavi se tuge množe,
pratioci to su moji,
suđenici ispod kože.

Mrtvi snovi dušu stegli...
suzama ih sprat ne mogu,
a uporno pokušavam
i koristim kao drogu.

U srcu mi korov buja
pa osmesi se ne vide,
od dodira hladnih ruku
moji prsti trnu, bride.

Sve što želim, sve što hoću
jeste samo mira malo
da me srce pred sudijom
ne bi grešnog prepoznalo.

Uhvaćen u lavirintu
suza i razočarenja,
batrgam se i otimam
al' suštinski se ne menja

činjenica jedna gorka,
da je proš'o onaj tren
kad sam mog'o da ne budem
slučaj davno izgubljen.

Čuvar snova
(posvećeno prijateljima)

Večeras… večeras
biću čuvar snova tvojih,
da ih ne izgubiš,
da ih ne povrediš,
da ih ne zaboraviš.
Brinuću se o njima
čuvati ih od zla,
kao da su moji,
kao da su deca
nestašna i čista.
Kad sutra otvoriš oči,
ustaneš I skuvaš
prvu kafu,
pogledaj u nebo.
U oblačiću nad
tvojom glavom
sam sakrio
tvoj san od tebe
da bih ti ga vratio
kada ponovo zaspiš.

Posvećeno onima koji su voleli i ostali zaboravljeni.

Sudija

Šalji me kod sudije.
Na robiju da me baci
il’ neka me ubije,
samo nemoj ti
meni suditi
jer sudićeš srcem
još surovije
jer si volela.
Proklećeš me
na zaborav,
na izgnanstvo večito,
na nepomen …

Samo nemoj ti …
Meni suditi.

Čovek bez snova

Čovek bez snova je:
sunce bez meseca
cvet bez mirisa,
lice bez osmeha,
ljubav bez patnje,
oko bez duše,
zemlja bez reka...
Čovek bez snova je
u stvari pola čoveka.

Srcem kroz zid

Juriš...
Napred...
Mora pasti,
mora jednom popustiti,
ovaj zid je neprijatelj
i moram ga porušiti.
Tuci...
Udri...
Nije lako,
ali moram udarati,
srcem rušim zid od tuge,
jer izbore nemam druge

Bes …

Bes… Uvreda izrečena

prilika je savršena…

Zli se dusi iz dubine

dokopaju površine,

pa taštine vašar krene

i za tebe i za mene.

Kad se vetar strasti smiri

i smire se svi nemiri

ukus gorak u ustima

reč mirenja svaka ima,

nisu reči nesmotrene

ni za tebe ni za mene.

Zalud dani teku novi

srušeni su stari snovi,

neminovno kraj dolazi,

zajedničkoj našoj stazi,

ubrzo će dva ludaka

ići zonom sumraka.

Kada se dobro ne razmisli o tome ko je osoba sa kojom stupamo u burnu emotivnu vezu dolazi do nagomilavanja nesuglasica koje jednoga dana dostignu svoj vrhunac I veza puca. Količina bola raste sa svakom ružnom reči više na kontu koji piše kelner po imenu Sudbinko Živčanević.

Dragi čitaoče ovih redova,
ovom pesmom sam hteo da ispričam priču o životu svakoga od nas.
Svi smo u ovoj dimenziji samo pajaci koji svakodnevno vode borbu da prežive još jedan dan.
U toku te borbe vidimo samo ono što nam je prioritet i retko ko uspe da vidi celu predstavu zvanu život.
Tek pred kraj, a češće tek posle kraja predstave uspemo da vidimo koliko je predstava bila lepa, a mi nesposobni da to vidimo.
Kada se udaljujemo iz te predstave i odlazimo u neku drugu jedino što možemo poneti je naša duša.
Cirkuska pruga će svačiju dušu jednoga dana odvesti do mesta na kome se nalaze duše slične našoj.

Želim vam da uživate u pesmi, ali samo ako vam ne smeta da se eventualno isplačete.
Mlađi naraštaji verovatno neće plakati, ali mi koji smo prevalili pola života smo već u rizičnoj kategoriji za plakanje.

CIRKUSKA PRUGA

Juče je umro pajac,
klovn crvenog nosa,
arena bila je puna,
a on je umro iz štosa.

Pao je usred tačke,
aplauz bio je jak,
kad minut ustao nije
na sceni je nastao mrak.

Brzo su cirkuski ljudi
izneli nesrećnog smeška,
voditelj publici reče:
" Izvinite, tehnička greška."

Jedan je viknuo dečak:
" Šta je sa smešnim čikom?"
Niko ga čuo nije i šou
je nastavljen muzikom.

Predstava išla je dalje,
uspešno do samog kraja,
a pajac je ležao mrtav
tu blizu cirkuskog sjaja.

Njegova duša je tada
međ veselu publiku sela,
do tada nije ni znala
koliko lepa je predstava cela.

Na kraju predstave duša se
klanjala publici s tugom
dok napokon krenula nije
ka nebu cirkuskom prugom

P. S. Otvorite oči,
svud su oko Vas,
šareni pajaci
koji vole Nas.

Kraj početka

Na kraju krajeva stoji početak
i iza svake kokoške jaje,
u svakom pravilu izuzetak
i kad se dobija nešto se daje.

Daje se srce, duša i telo,
daju se snovi mladosti rane,
daje se brzo, lako i smelo
bez misli na neke buduće dane.

Tek kada svane suton života
i kad se svedu cehovi razni,
shvatiš da si se igrao lota,
i plaćao srećom previše kazni.

Za laku noć

Kad na zemlju padne tama,
i u Kinu sunce ode,
poželeću svima vama,
trun radosti, kap slobode.

Verujte mi malo nije
i teško je do tog stići,
radost se od ljudi krije,
a sloboda neće prići.

Želja kad u umu vlada
za stvarima beznačajnim,
srce pati, duša strada
sa ranama mnogim trajnim.

Zato oči moje mile
poželeh vam male stvari,
velike bi želja bile
tek varke u stvari.

To bi za sad bilo sve
od pesnika pesme ove,
sanjajte mi labudove
i još neke lepe snove.

Tužnima je najlakše ...

Tužnima je najlakše ...

okrenuti leđa,
otići što dalje,
napustiti bitku
jer tuga nešto
koju svako vešto
na svom putu izbegava.

Tužnima je najlakše ...

reći "Zbogom ostaj ",
reći" Bićeš bolje",
reći " Daj ne plači",
ali mnogo znači
kad te verno čeka
prijateljska ruka prava.

Tužnima je najlakše ...

kada čuju slike,
kad muziku vide,
kad mirišu ljubav,
k'o prolećni cvet
jer od takvih stvari
sav je njihov svet.

Naslov: Re: Zbirka pesama - Belobrđanin Nenad Čet Dec 23, 2010 1:51 pm

Satirične i šaljive pesme

Pre čitanja ove pesme želim naglasiti da je inspirisana razmišljanjem o životu slavnih i bogatih koji su u neprekidnoj trci za novcem i novim uspesima.
Nadam se da će vam se pesma svideti.

Eh

Luda glava o glavi mi radi,
ova staza u propast me vodi
mislio sam da sam neko važan,
a u stvari pena sam na vodi.

Mnogo toga vrilo je u meni,
pomišljao nisam na granice,
al' saznati morao sam jednom,
kraj imaju svake stepenice.

Luda glava čas se uobrazi,
mis'o krete ka velikom cilju,
uspeh svaki poneo me višlje,
zaboravih na surovu zbilju.

Zalud zlato ja na ruci nosim,
prokleto je, sjaji lažnim sjajem
čuvah njega, a izgubih dušu,
sad za dušu svo bogatstvo dajem.

Tiho puzim po blatu svog greha,
ruke sklapam i za milost molim,
veštine sam naučio razne,
ali nisam da iskreno volim.

Siledžija

Mlatim ženu, decu isto
iz zabave svoje čisto,
mlatim kuče, mačku, miša
neka cvile ko ih šiša.

I mene su nekad tukli
šutirali, uši vukli,
bez povoda i milosti
lomili su moje kosti.

Sada jak sam kao stena
znaju deca, zna i žena,
još jedino šef da sazna
***** jedna bezobrazna.

Al još moram da treniram
da pošteno mu pariram,
jer kad bije mili brate
ruke su mu k'o lopate.

Pesma posvećena svim radnicima na svetu koji celoga života rade za siću i sanjaju o boljem životu koji nikako ne dolazi.

Magareći sonet

Magarac je čudna sorta
zna šta hoće od života,
da ne vuče i ne cima
dok u njemu snage ima.

Al' magarcu svaka nada
zaludna je i propada,
za magarce nije sreća,
već sudbina magareće.

Da do smrti tovar vuče,
da ga tuku, da ga muče,
celog veka da jauče.

Zaključak je sad sledeći,
zalud sanja on o sreći.
***** život magareći.

Gospodar

Čoveče zaboravi koliko si smešan,
nasmej se budali sa TeVe ekrana
pa ne misli nikada koliko si grešan
i na zemlji koliko ostade ti dana.

Zavali se udobno u fotelju svoju,
uz kutiju plastičnudosadi je kraj,
na daljinskom doteraj jačinu i boju,
kupio si sebi prečicu za raj.

Sto čudesa čeka te, izaberi samo.
Muzika i filmovi razbibrigu nude
ako li to nećeš mogućnost se pruža.
Rialiti tu je, gledaj druge ljude!

Kamera sve snima i život se vidi
baš onakav kakav ti i misliš da je.
Zbog para se niko ničega ne stidi,
niti zbog grehova svojih da se kaje.

Prodaje se savest između reklama
TeVe gledalište nove žrtve traži,
a duša se moćnom poligrafu nudi
koji je gospodar istine i laži.
Tiketi

Nedelja popodne, na TeVe-u prenos,
fudbalska se utakmica odvija uživo,
kafana je puna “pravih” navijača
koji treniraju klađenje uz pivo.

Fudbaleri trče i za loptom jure,
za ugovor novi žestoko se bore,
oni što se klade od muke se znoje
i prosto se ne zna kome li je gore.

Sudija se psuje za sve što odsvira
potplaćeno đubre krivo je za sve
UEFA je kriva što im tiket puca
pogrešna je dojava uzrok sudbe zle.

Kada se izgubi zaklinjanja slede
da nikada više kladiti se neće,
al’ na prvi poziv komšije il’ druga
u boj s tiketima ponovo se kreće.

Svaki lopov ružan je, a lopov je ciga,
da li je to istina nikog nije briga.

Žive bile predrasude,
baš su lepo opravdanje
da zamrziš druge ljude,
da ljubavi imaš manje,
da ispoljiš zle pobude
i napraviš neko s***e.
Mnogi neće da se trude
da svoj mozak upotrebe
zato su tu predrasude,
da sve misle mesto tebe,
gotovo rešenje nude,
ne muči se bez potrebe.

Luda kera

Volela me jedna mala, poljubac je meni dala,
To joj čula majka stara pa stavila keru k’o stražara.
Laje danju, laje noću, kad god malu videt hoću.
Prosto više nemam mira od maloga tog vampira.

Jednom smislih dobar plan, čikah kera ceo dan
Mislio sam doć’ će noć, na spavanje ker će poć’.
I te noći preskočih se i na malu ustremih se
Kada ja za prvi ćoš, ono kera budna još.

Druge noći, drugi plan, da ja krei mesa dam
Pa dok kera meso ždere ja ću maloj pod pendžere.
Ali kera zbrisa sve pa navali na mene
Tek je tada bio žur,
Ćapio me ker za tur.

Luda kero nisi fer što si tako gadna zver
Najgora si moja kazna kero jedna bezobrazna
Ajde ćuti malo bar, dok otklonim srcu kvar
Ne odaji našu tajnu mali pseći Frankenštajnu.

Al na kraju nek se zna, bio sam sa malom ja
Nije mog’o jedan pas nika da razdvoji nas
Jer glupa je narav pseća i to beše moja sreća
Za mene je ljuti boj vojevao mačak moj.

Samo da se zna. U ovoj pesmi ima samo "malo" preterivanja, inače pesma je autobiografska.

Ja hoću da budem ministar finansija

Želim samo vaše pare,
želim da ih mnogo imam,
pa spotove pred izbore
sve skupe da snimam.
Da ih trošim nemilice
i ne brinem ni o čemu,
da ulepšam svoje lice
kupim neku skupu kremu.
Da idem u teratane,
šopingujem kol'ko hoću,
da odlazim u kafane
uživam u slatkom voću.
Glasjte za mene ljudi
biću bolji od svakoga,
zašto da sa vama vlada
neka stroga babaroga.
Ja prelepe priče pričam,
lako dajem obećanja
što nestanu vrlo brzo
iz vašeg sećanja.
Otimaću od bogatih,
vama dao kol'ko treba
barem ono što ostane
od mojih potreba.
Glasajte za mene ljudi,
ja iskreno lovu tražim
da sa njome teško breme
vlasti ja ublažim.

"Patriote"

Patriote na rečima jake
mnogo vole da pamet nam sole
i mnoge su napunili rake,
tuđe rake neće da ih bole.

Ratovali nisu generali,
niti neko iz skupštinske klupe
jer oni su najmudrije glave
što pameću paze svoje dupe.

Svim mrtvima odata je pošta,
a zatim se otišlo u salu
u čast njima-šta košta nek košta
prirediše i zakusku malu.

Sad se mrtvi prevrću u grobu,
zalud beše smrt njihova rana,
za tajkune i njihovu robu
izgubiše mnoštvo lepih dana.

Počivajte u miru svi vi koji ste za račun ratnih profitera svoje živote ostavili na nekom ratištu i neka se Bog smiluje vašim dušama.

Pesma o lepoti

U vremenu novom, novi običaji,
da bi nešto vredelo mora da se sjaji,
a što više sjaji, to više i vredi
na lepoti niko ne treba da štedi.

U tom svetu uspešnih svi zu zgodni, lepi,
ružan mnogo više od otkaza strepi,
nije bitno znanje, iskustvo još manje,
sve greške na telu, mora da se smanje.

Preparati skupi za telo i lice
od umornih žena prave lepotice,
a plastični hirurg čini sto čudesa,
bogate i ružne oslobađa stresa.

Lepota se ceni i za nju se gine,
ružne lepi često gledaju s visine,
ni lepota više iznutra ne stiže,
šminka svakodnevno poverenje diže.

Šminkaju se oči, šminkaju se usta,
veoma je važna trepavica gusta,
eto tako nekako sad izgleda stanje,
ne vidi se ni lice, a duša još manje.

O tom se ne misli jer to bore stvara,
ko će još sa dušom svojom da se smara,
o njoj će se misliti tek kad vreme dođe
da se Bogu jedinome na istinu pođe.

Pišač uz vetar

Kad sam bio jošte mali,
ludim klincem su me zvali,
sa svima ja vodih rat
k'o drveni advokat.

Porast'o sam samo telom,
zidove sam tuk'o čelom,
saznao sam šta je tuga
kad dostigoh sto čvoruga.

K'o ždrebe pred rudu iš'o
uz vetar sam uvek piš'o,
svađao se s celim svetom
živeo sa svojim getom.

Upišan i uneređen,
u kretena unapređen,
kad propadne moja buna
dostići ću rang majmuna.

Pesma isceđenog sponzora

Dok jutarnju kafu srčkam
po sećanju svome brčkam.
Gde li mi je greška bila?
Zašto si me ostavila.

Bio sam ti ruža rosna
mirišljava i zanosna,
a sad k'o smrdljevak zgažen
ispušen sam i poražen.

Da sam emos i budala
veoma si dobro znala,
uzela si šta si htela
i u trope odletela.

Biznismenka ti si sada,
kupila si pola grada
na ostrvu nekom jačem
dok ja praznog konta plačem.

Neću da se menjam
(satirični osvrt na samozavaravanje)

Dok istinu tražim, istine se bojim,
salgaću sam sebe da istine nema,
neću da se menjam, zažmuriću malo,
istina se ne vidi i nema problema.

Ne vidim, ne čujem i ne pričam ništa,
kroz vekove beše ponajbolje tako,
ko gleda, ko sluša i previše priča
sa ramena glavu gubio je lako.

Tako mi života i rođenog vida,
neću da se bakćem teškim razmišljanjem,
iako je teško živeti u laži
ja sam zadovoljan postojećim stanjem.

Dve žene

- " Gde si moja dobra Anđo, odavno te nema,
čini mi se se nismo vid'le sto godina,
pričaj mi šta radiš, kako su sad tvoji,
uostalom ispričaj mi šta sve novo ima. "

- " Fala Bogu, dobro je, još me zdravlje sluša,
al' me zato moja snaja ič ne zarezuje,
sina mi je podbunila pa me boli duša
pa sve moje molbe kao da ne čuje.

Al' batali moje muke. Šta se ovde radi?
Vidim neka nova lica. Ko su oni Stano?
Odavno se nismo srele pa sam željna razgovora.
Hoću sve za njih da čujem, pričaj mi lagano. "

- " Vidi onu Ružu tamo kako se šepuri,
kako oštro hoda podignutog nosa,
sad je sveža raspuštaljka, nešto mnogo žuri,
a rekla bih da joj sveže ofarbana kosa. "

- " U pravu si Stano mori, ja sam za nju čula
da onoga oženjenog ispod oka merka,
a na onog tamo već je nasrnula,
bogami je ona neka mnogo ljuta zverka. "

- " Pa ti Anđo reče kako ne znaš ništa novo,
a ovamo mila dušo znaš više od mene."
- " Ma to samo slučajno sam čula Stano,
od jedne brbljive i blesave žene. "

U tom času ove žene začuše glas popa:
" Možete li za trenutak vas dve da ćutite,
sahranismo Božjeg raba, dok ste vi pričale.
Hoćete li barem sada da se prekrstite? "

Pesma završena 3.4.2010.
Inspirisano stvarnim događajem za vreme jedne sahrane kojoj sam prisustvovao pre više godina.

Žene (akrostih)

Svaka žena svoju varku
U dnu duše svoje ima,
Misliš da ti nešto daje,
A u stvari sve uzima.

Sve što daje duplo uzme,
Uzme čak i preko toga,
Malo zna da iznervira,
Al’ je voliš kao Boga,
Redom praštaš njene grehe,
Ublaži ih smehom milim.
Mnogo platiš te osmehe.

Šta na kraju reći, znati
I kakav sad savet dati.
Pazite se svake žene,
Al’ čuvajte uvek svoju
Kad ne mož’te naći bolju.

Samo da napomenem da je pesma šaljivog karaktera zbog bukvologa.

Što sam luđi to sam pametniji

Što sam luđi to sam pametniji

jer ludilo postaje normala,

kad mi kažu da se opametim,

otkačim ih sa Hoću I Hvala.

Neću više pametan da budem,

neću više da mislim na druge

jer što više upoznajem lude

ja sve dalje putujem od tuge.

Što ranije poludeo nisam

pa da jedan srećan život vodim,

al ni sada prekasno mi nije

od normale da se preporodim.

Svetom vlada jedna nova sila

sila luda nalazi se svuda

sprečiti je više niko neće

od bubrega da napravi *uda.

Satiričan osvrt na novo doba posvećujem svima onima kojima je ovo novo doba selo na vrh glave.

Dizanje

Nisam Dinkić, a ni Krkobabić,
nisam Švarci, a nisam ni slabić,
imam umor, al' imam i humor
iako je buđelar sve tanji
najvažnije neće da se smanji.
Iako je povelika kriza
u men' raste stalno optimizam.
Da si meni samo malo bliže
on bi mog'o češće da se diže.

Da sam ...

Da sam rođen ja Sejšelac
nikad ne bih bio krelac,
da sam rođen na Jamajci
živeo bih k'o u bajci.

Da živim na Havajima
ne bih znao šta je zima,
bila bi mi super klima
na tim lepim ostrvima.

Ljubav bi mi bilo geslo,
okeanom ja bih veslo.
ajkule bih razgonio
dok za školjke bih ronio.

Suvenire bih prodav'o
i turiste zajebav'o,
i godine lepe cele
srkao bih ja koktele.

Uveče bih moju dragu
spopao na kućnom pragu,
ljubakao dok ne plane
i " voleo " dok ne svane.

Noću dok sedim za kompom pređem u neki sasvim drugi svet i javljaju se neke čudne & smešne ideje, a kao posledica toga i čudni stihovi.
Ako ima budnih želim im dobru noć, a onima koji spavaju želim lepe snove.

Vađenje korena iz nepoznate

Tu negde između jave i sna
glupa se duša moja mota
i uporno sabira dva i dva
u imitaciji života.

Nekad je rešenje zadatka pet,
a nekada dobijem trojku,
a za mene nije brojeva svet
jer sis'o sam veslo, a ne dojku.

Pogrešan račun košta me sreće
za mene jedina bila si ti,
sabirah jedan i jedan, al' neće
nikad k'o tebi da bude tri.

O zaštooo ne učih matiš na vreme
pa da me srećni vetrovi prate
jer tad bih znao i u tri noću
da vadim koren iz nepoznate

Naslov: Re: Zbirka pesama - Belobrđanin Nenad Čet Dec 23, 2010 1:52 pm

Ljubavne pesme

Eh

Zagledan u plamen sveće
setio sam se očiju tvojih
koje su sadržale u sebi
iskru nastanka ljubavi
u svemiru i zaplakao.
Mislio sam da su te iskre
odraz mladalačke zaljubljenosti
koja brzo prolazi
i gasi se pred prvim iskušenjem.
Sada nemo preispitujem
sve postupke svoje
i shvatam da si bila ljubav
koja se jednom u životu nađe.

Gde počinje ljubav

Tamo negde u sivilu
sasvim običnog dana
kada se ne nadaš ničemu
ili kad samo žuriš na posao
započne ljubav svaka.
Iznenada pojavi se,
zavuče u srce koje zadrhti
kao vlat trave na košavi,
i tada iako svestan nisi
voliš bezuslovno.
Potom saznaš ime koje ti se svidi
kao nijedno pre
što ti se svidelo nije
pa pred ogledalom vežbaš
kako da najlepše zvuči.
Na prvom satanku drhtiš
i znojne ruke trljaš o pantalone,
srce lupa jačinom koja te uplaši
jer do tada nisi ni znao
da snaga iz srca dolazi.
Ako te srećna zvezda
pogleda nežno i pokloni
ljubav do kraja života
zahvali se nebu na
neprocenjivom daru
jer si jedan od retkih
koji voli i voljnim se zove.

Noć

Senka se šunja u tamnoj noći,
lebdi nad dušom mojom,
a prozore svog doma u zemlji
u kojoj nema radosti
odavno sam zaključao
tako da niko na ovom pustom mestu
ne može pronaći ulaz u moje srce.
Ponekad zaželim
da sam onaj od pre i da verujem rečima
koje sreću znače.

Kosmos.

U kosmosu postoje zvezde i planete,
postoje i rupe crne, to zna svako dete.
Ko veruje da nastade od velikog praska
fali mu u glavi makar jedna daska.

Kosmos nasta od ljubavi koju sam ti dao
i da kosmos stvaram stvarno nisam znao.
Sada ljut sam poprilično na samoga sebe
posle kraja po kosmosu ja svud tražim tebe.

Kud ga takvim stvorih uzalud se pitam
dok po trećoj galaksiji ja lutam i skitam.
Uništiću ovaj kosmos, svega mi na svetu,
ljubav ograničiću na rodnu planetu.

Parastos jednoj ljubavi

Sahranismo ljubav u najdublju raku.
i sada zbog toga tapkamo u mraku,
a znam da i nije moralo baš tako
jer srca su naša udarala jako.

Imadosmo ljubav, sad je više nema,
Ostala je od nje samo uspomena,
Zeznuše nas dobro neke slučajnosti,
u predgrađu sreće ostavismo kosti.

Slomiše se naši točkovi sudbine,
U dušama našim sad su ruševine,
Uplakane oči nikad više neće
Kao nekad da nam blistaju od sreće.

Ko nam ljubav ote ne znamo ni sami,
Sada kao slepci pipamo u tami
Jer tražimo nešto da rane zaceli
I žalimo što smo jedno drugo sreli.

Pesma napisana uz gitaru posle šut karte.

JADNA OLOVKO MOJA

Jadna olovko moja
zasto li ovo pises
kad ona ce tek naslutiti
da zbog nje
sna nemam vise.

Zbrkana pameti moja
zasto te ludilo hvata
nemogucem se nadas
iako dobro znas
da ces da stradas.

Nesrecna duso moja
taman ti nadjoh mira,
a sada opet plamtis
zbog nepostojeceg
i nematerijalnog dodira.

Zivote prokleti moj
bas si mi smrsio konce
nekome smo malo
pobrkas loncice,
a meni ekspres lonce.

Monotoni dani moji
sa mislima pod kontrolom
noci ste moje uzburkali
nestvarnom nadom,
konfuzijom i bolom.

Prokleto srce moje,
zasto mi dusu varas
laznu mi dajes nadu
i iluziju moguceg
heppyenda stvaras.

Sudbino, zivota varko
u buri malena barko
zasto mi dajes nadu koja je tek sen
da cu i makar na kratko
postati samo njen.

Kockice

Dok sudbina svoje kockice slaže
U magli života duše se traže
Nekad zacrtan put se briše
Jer san se sanja sve više
Sve do početka kraja
Kad put se sa putem spaja.

Raskrsnice

Na raskrsnici mira i nemira,
dodira i nedodira,
sna i jave
nalaze se suprotnosti
što srce more
i dušu dave.

Da li tamo il’ ovamo,
Da li biti ili hteti,
da l’ sigurnost ili greh,
da li život il’ sivilo,
jednoličnost ili smeh.

Odgovora biti neće
Sve do tužne raskrsnice
Puta sreće i nesreće,
a na kraju krajeva
na jedno se svede sve,
kockati se ili ne,
povrediti samo sebe
il’ rušiti sve pred sobom
sve do zadnje kapije.

Senka

Lutam k’o senka kroz noćnu tminu
Dok hladan vetar seče mi dah,
Život mi stvara zbrku u glavi
Tugu i ljubav u isti mah.

Samoću dobih uz tugu pride
Pa i u gužvi opet sam sam
Sudbino hajde daj mi bar nadu
Da će na oči doći mi san.

Nemir u duši tera me dalje,
Korak je svaki k’o večnost dug
Samo se bogu molim da nisam
Na putu koji zove se krug.

Dok noćas niko sa mnom ne tuži
Tugu što nosi vetar kroz mrak,
Onom što voli, a voljen nije
Tuga na srcu ureže znak.

I onda shvatiš da svako nov koga upoznaš vidi taj znak i sebi da za pravo da te sažaljeva, a to osećanje je ubica ljubavi.

Mrtva pesma

Ova je pesma mrtva,
Ubio sam je zato što nije htela
Da pođe tamo gde sam joj rekao
Da svima kaže da sam k****n
Što mnogo daje, a ništa ne traži.
Ubio sam je jer nije znala
Da kaže svima da jedna budala
Žedna je ljubavi iskrene, jednostavne
I bezuslovne, bez reči što zovu se
Pretvaranje i laži.

Opraštam ti...

Voleo bih draga znati
dal ćeš za mnom zaplakati
kada odem iza duge
da li će u tebi biti
makar jedno zrno tuge.

Gorele su moje oči
k'o ciganske vrele noći
gorele jer nisu htele
da priznaju da te vole,
k'o nijednu žele.

Ne postoji ništa više
što bol može da izbriše
za svoj bol te ja ne krivim
opraštam ti nisi znala
da za tebe živim.

Ispred tvojih vrata

I spred tvojih vrata prepun bola stojim,
u rukama mojim buket hrizantema,
uporno se nadam otvorićeš vrata,
a polako shvatam, nadi mesta nema.

Znaj u srcu mome samo ti postojiš
i u crno bojiš dolazeće dane,
u knjizi života gde o meni piše
ti si jednostavno pocepala strane.

Još uvek te ljubim u snovima svojim,
ali ne postojim ja u tvojoj javi,
pa je svaka zora kao noćna mora
kad otera snove i nebo zaplavi.

Poražen i ponižen, i u tuzi sam
želim ovaj buket cveća samo da ti dam,
još par dana da te seća da sam bio tvoj,
varalice lažljivice, večni bolu moj...

Čekati,

Milom te zovem, šapatom kojeg
Samo ja čujem.
Susret je varka srca mojeg
Jer varkom se trujem.
Nikad ne nađoh svetlo u tami
Meko i nežno.
Umirem s dušom koja čami
Neizbežno.
Čekati sunce, u noćnoj tmini
zadatak je dug.
Ostati želiš na površini
Sklopiti krug.

Nekome dragom

Veseo onaj je dan
Lep i nasmešen
Ako te vidim ovde
Samo na jedan tren
Tihi te čovek tiho voli,
A to boli, boli.

Pad ljubavi

Kad ljubav padne ostaju gadne
rane na srcu, i mom i tvom,
prašina bola se uskovitla,
a kad se slegne ostaje lom.

U besu uvrede izrečene
grla nam stežu, peku k'o žar,
ljudskost je pala na grane niske,
donela misli mračne na dar.

Vatra u srcu teško se gasi,
svaki je dan k'o večnost dug,
patnja nas guši i jedan mora
da izvinjenjem razbije krug.

Ponosne lude čekaju, ćute
ego je nekad dvosekli mač,
a posle kraja sve biva kasno,
dolazi pravo vreme za plač.

Posvećeno tvrdoglavima.

Potraži me

Potraži me u snovima
tamo te čekam
jer tamo je sve moguće
da mesec sunce postane
da sreće tugu zameni
i da već u aprilu
nova malina porumeni.
Potraži me u snovima
jer ja nemam drugog mesta
za čekanje.
Potraži me u senci masline stare,
u pesku po kojem gaziš,
u vinu koje piješ,
u rečima kojima me zoveš,
u dahu koji ti se otme
kad pomisliš na mene.

Oči moje

Oči moje, nek ste krive
pred sudijom koji sudi
za misao o blaženstvu
koje samo tugu budi.

K'o vlat trave povijam se
pred lahorom, čilim, lakim,
okno bola u mom srcu
svet učini naopakim.

Nema sata ni minuta
nema dana ni godine,
kad ne želim trunku mira,
trunku mira i istine.

Nisam moćan da promenim
neko drugi što mi zbori,
promeniću samog sebe
da mi duša ne izgori.

Da smo...

Spavaju pčele i pile spava,
spava i potok podno planine,
a ja ne spavam zbog jedne žene
i oka njenog boje kupine.

Hiljadu pitanja glavom se roji,
hiljadu noći muče me snovi,
hiljadu zašto odgovor nema,
hiljadu oblaka nebom plovi.

Pevušim tiho pesmu davnina,
da smo se samo ranije sreli,
al' život druge planove ima
suviše toga ipak nas deli.

Sad srce svoje pokornim držim
u vlasti svoje tvrdoglavosti,
ne dam da voli onog kog želi
sa nadom da ume da oprosti.

Tajna

U očima tvojim vidim
jezero bola,
dušu ti osećam
tuga je hrve,
noć te je pusta
samoćom ubila,
sudbina daje ti
od sreće samo mrve.
Nekako znam te,
strah je u tebi,
možda baš zato
što sam ja ti,
i lica su samo maske
što tajnu kriju,
da nema nikoga
ko voli kao mi.

Kraj

Jutros sam video rosu
u tvom oku,
pogled si
odmah skrila od mene,
neku duboku
tugu sam slutio.
Okrenuo sam ti leđa,
u prozoru sam video
kako rukama
prelaziš preko lica.
Pokušala si da se osmehneš,
na usne nanela crveni ruž
kao da on može
biti zamena sreći.
Znam.
Znam da te savest grize,
greška k'o žar te peče,
ptica si što predivno peva,
ali samo pesme
koje nikoga ne razvesele.
Savršeno grozan kraj
ubio je svu lepotu
i osmehe
koje smo jedno drugome
nesebično poklanjali.

Živim

Sakupilo se mnogo tuge u meni,
nebeski svod mi nije plav,
ne želim svoj više život u seni
senka donosi zaborav.

Želim da dišem plućima punim,
hoću da osetim bol
i on je osećaj kao svi drugi
makar mi svirao mol.

Pevaću jako da svet me čuje,
opet živim i osećam,
i neće više da me truje
miran, učmao dan.

Oduvaću prašinu sa uspomena,
nek žive dugo u meni
otvaram sada vrata vremena
nek ljubav se razvileni.

Drhtaću slobodno kao ptica
kad vetrovi hladni dunu,
u jastuku ću čuvati snove
i imati ponovo dušu punu.

Plašt

Doleteću k tebi
od noći dan učiniću,
ukrašću zvezdu samo za tebe,
otkriću ti tajnu svoju,
ogrnut sam plaštom nevidljivim
pa ću ti se prikrasti
i pokazati zvezdu na dlanu mom.
Sijaće jače i lepše
od bilo koje zvezde druge
jer ova će biti uništivač tuge.

Olovna pesma

Rečima pletem
džemper sećanja
sa šarama od stihova
koji će me sačuvati
od zaborava,
od nesećanja na ono
što sam bio,
što sam voleo
i svega što mi je značilo,
a nebo se
nadamnom smračilo
i ne obećava plodonosnu
već tešku kišu,
zimsku,
hladnu,
ledenu kao duša grešnika.
Možda će se nekada neko
setiti jednog polupesnika
i stati,
pročitati,
redove ove,
moje snove,
moja nadanja,
stradanja.
Možda,
ali samo možda
neko će reći:
"E j*** ga, i on ode."

Opet

Opet sam ti oprostio
preko svoje čvrsto date
prešao sam reči,
jednostavno ja ne mogu
iako te znam nevernu,
NE nikada reći.

Igraš se sa srcem mojim,
kao palidrvce kresneš
ga da plane,
lažju novom iznova ga smrzneš
da ga lakše ranjenog
dokusure vrane.

A ja blesav pa verujem,
da će život dati sudbu
sad drugačiju,
omađijan opet gledam,
a ne vidim da ti oko obasjava
narav mačiju.

Kao vatra nestalna si
nepredvidiva i burna
bez moje kontrole,
slep za tebe, tvoje greške
samo jednim putem hodam,
a on je na dole.

I opet ću kad me tuga
samelje u žrvnju svome
da se kajem
i pitam se uzaludno
zašto tebi šanse nove
ja iznova dajem.

Inspirisano jednim životom, ali ne mojim.

Dok čekam sutra

Dok čekam sutra prazan iznutra
osećam gorki nemir u duši,
polako ludim jer tebe nemam,
java mi snove polako ruši.

Duša mi prazna k'o prazna čaša,
prazna k'o soba u kojoj patim,
prazna kao i ljubav naša,
prazna k'o ovi sitni sati.

A nemir krade od mene snove
i suza slana klizi niz lice,
more me tuge ka sebi zove
dok sam na vrhu puste litice.

Gubi se noćas i zadnja nada
da će mi tuga s vremenom proći,
sva moja sreća u vodu pada
bez šanse da će ponovo doći.

Ne zovi me

Ne zovi me srećom,
ja sreća tvoja nisam,
ne zovi me ljubavlju,
volim te po navici,
ne zovi me utehom,
ni sam sebe ne mogu utešiti,
ne zovi me drugom,
drugovi se ne izdaju.
Ne zovi me očima svojim,
oči su duše ogledalo,
a ti duše nemaš
i zato me ne zovi.
Nikada više.

Zemlja, vetar, vatra, voda

Stvorio sam zemlju
da ti mogu doći,
da te mogu naći.
Stvorio sam vetar
da po licu mogu
nežno te dotaći.
Stvorio sam vatru
da u tvome oku
ljubav razgoreva.
Stvorio sam vodu
koja kad te umiva
moju pesmu peva.

Boli li te kad te sanjam?

Boli li te kad te sanjam,
kad se budim prazne duše,
dozivajuć' ime tvoje?
Boli li te kad te vidim
zagrljenu s nekim drugim
i kad vidiš uplakane oči moje?
Istinu si tražila u laži,
posumnjala u iskrene reči,
pobegla od mene bez pozdrava..
Boli li te kad te sanjam... ?
Ljubavi!
Još jedna pesma o kraju

Kako da čovek zna

da ljubavi bliži se kraj,

da nestaje magija

prvih poljubaca,

da dolazi dan kada ljubav

će postati stranac

u srcima koja kucaju

samo po inerciji?

Kada bi neko javio

da kraj je neizbežan

ne bi bilo toliko tuge,

ne bi bilo toliko bola,

kraj bi mogao biti

čak i nežan

pa bi brže zavoleli druge.

Kako

[/size]

Kako znati

kome srce

svoje dati,

da ne pati,

zbog odluke,

da nikada

ne pronađe

nešto što se

tuga zove

i izvor je

svake muke.

Kako znati

koga zvati

izvorištem

sreće svoje

neizmerne.

Kako znati

zadržati

sreću svoju

u životnom

ljutom boju

koga prate

oči neverne.

Gde počinje kraj

Oči koje znaš
više te ne gledaju
kao što su te gledale pre.
Usne koje ljube
više nisu mekane
i podatne kao ranije.
Srce što u grudima bije,
više isto nije
i ne prepoznaje
otkucaje druge
pa vodi do spoznaje
gde je izvor tuge.

San koji se sniva
više nije san
već postaje mora noćna
dok ne svane dan.
Sreća se sakriva
u ćoškove duše,
gadan osećaj...
Voleo bih znati
kako izabrati
put na kome piše
gde počinje kraj.

Pokušaj

Pokušaću da napišem pesmu
najlepšu od svih,
da opišem ljubav svoju
koristeći stih.
Pokušaću svojim srcem da progovorim,
dušom zapevam
pa da zatim suđenici
takvu pesmu dam.
Pokušaću da joj život lepšim učinim
pa da sanja stihove pesme najlepše.
Čovek nije vatra, ljubav nije dim,
a ja ljubav veću ne imah od nje.

Eh

Eh da mogu da napišem
jedno pismo kao nekad
u kome bih rukopisom lepim
napisao da te volim,
al' ne mogu
jer lagati ne znam.
Eh da mogu da te slažem
da se ništa promenilo nije
i da briga nije došla
da me otme od tvog srca,
al' ne mogu
jer licemer nisam.
Što li nisam ja licemer stari
koji lepe priče znade,
koji priča lepe stvari,
a u stvari vreme krade.
Eh da nisam to što jesam
i da nisam tol'ko blesav,
ja bih sreću u svom džepu
zadržao da ne beži,
i pustio ne bih tugu
da mi zube pokazuje
i k'o besno pseto reži.
Ja sam ono što sam
i ne poznam drugog sebe,
ako sam i malo kreten
pa oduzeh vama vreme
izvinite,
nisam hteo.

Uzalud napisana pesma

Nek me snađe sto sanđama,
nek me lomi sto aždaja
ako stobom opet budem
posle ovog stotog kraja.

Svaki nerv mi tegliš, kidaš,
srce greješ pa ga hladiš,
ranu stvoriš pa je vidaš,
savršeno sve to radiš.

Ubijaš me natenane,
na tihoj me pečeš vatri,
ja sam tigar pripitomljen
u cirkuskoj tvojoj šatri.

Zaklinjem se, al' ne vredi
da su došli zadnji dani
jer mene od tebe takve
nema ko da štiti, brani.

Ne ostaje ništa drugo
nego da te opet pustim
dok te divlju ne savladam
i nad tobom vlast učvrstim.

Naslov: Re: Zbirka pesama - Belobrđanin Nenad Čet Dec 23, 2010 1:52 pm

Haiku i seryu stihovi

Sreći je važno
da suze su daleko
daleko negde.

Uplašen čovek
izgubio je sreću
i pre traženja.

Slobodna ptica
sama se zatvorila
u svoj kavez.

Želja je samo
mesečina na vodi
koja otiče.

Vetrove molim
da me dignu visoko
iznad tuga svih.

Ljubičica je
zavidela leptiru
na lepoj šari.

Sanjati tigra
ne znači biti snažan
nego gladan.

Budalom zovu
onog što misli dugo
šta želi reći.

Stegnuto srce
u ruci Afrodite
treperi tugom.

Pogled u oči
otkriva laž skrivenu
u predrasudi.

Senka što lebdi
nad poljem posle kiše
život se zove.

Zrnce je peska
klizeći palo na dno
peščanog sata.

Nije saznanje
sloboda i spas srcu već
vera i nada.

Kao vetra šum
pre svršetka oluje
nestaješ tiho.

Mokri su snovi
vulkani u pustinji
što lavu liju.

Dolazim tiho
primićeš me željna
trenutka sreće.

Kao vetra šum
oluja dok još traje
kažeš voliš me.

Strašću opijen
na šumskoj raskrsnici
tražim vrh sreće.

Želja dok gori
nada se rađa iz sna
žmurim i čekam.
_____________________

4 spojena senryu stiha

Vidim čoveka
Nad ponorom ,
na žici kako korača.

Dok vetar duva
Čovek zastaje i nemo
moli se bogu.

Strah je gospodar
Srcu što ubrzava
do nemog plača.

Gospode dragi
praštaj mi grehe moje
da mreti mogu.
________________________

Sad sam daleko
ali srce mi cezne
za svima vama.

Svaki put ima
svoj početak na kraju
suprotne strane.

Pesak u satu
uvek sklizne na dole
na vrh da stigne.

Na groblju snova
nadam se da vreme
će promeniti sve.

Svedok ljubavi
na nebu je mesec
što tugom treperi.

Tuga govori:
zaćutite radosti,
vladaću sama.

Ne trebate mi
iluzije mladosti
idite drugom.

Kada te tuga
Rastavi pa sastavi
Ona se ruga.

Avgustovski dan
U javi mi dade san
Zaljubljen opet sam.

Budale rade
Sve ono što požele
Pa su vesele.

Dve kratke reči,
Iskrene puno znače
Lažne zabole.

Dolazim tiho
ne hoteći da budim
nju koja spava.

Stihovi moji,
niste dovoljno lepi
k'o što ona je.

Neotvorena
poruka čeka hrabrost
da prihvati kraj.

Crni orao
lakše će uloviti
u noći svoj plen.

Vladari noći
duše nam pokrivaju
željama mračnim.

Ne moraš znati
ništa, čoveče kleti
znanje ubiće te.

Ranjena srna
kroz sneg duboki gazi
sama i tužna.

Srce sagori,
a pepeo na dušu
padne kao kam.

Tvoju poznajem
tugu, jer ista je bol
koja nas spaja.

San je umoran,
savladan od stvarnosti
postaje starac.

Sekunde teku
nizvodno od vremena
koje dolazi.

Pero pesnika
svetlost je i usud što
propasti vodi.

Svima dom tužni
crna će kuća biti,
na kraju puta.

Greh je grešnika
vodio teškim putem
do iskupljenja.
__________________________

5 spojenih senryu stihova

Samo me jedan
mali , malecki korak
odveo do dna.

Širokim putem
bez straha sam gazio
vođen snagom sna.

Protivnik beše,
gle čudna li mi čuda
moje drugo ja.

Pred provalijom
bogu tražih povratnu
kartu da mi da.

Odgovor čekah
došao dugo nije,
a ni strpljenje.

Kao što suze
niz obraze odlaze
i sneg se topi.

Zraci me sunca
kupaju optimizmom,
slamaju tugu.

Danas će opet
nove pisati rime
poslenik sreće.

Ubijeni san
prokleo je novi dan
što je svanuo.

Misli mi beže
putem neznanim meni,
sve mi je teže.

Šta reći kad
su reči samo bledi
odsjaj ljubavi.

Samo jedan stih
biće dovoljan da ona
zna koga želim.

Ko sam ja ako
kažem da lažem stalno,
istina il' laž.

Podižem kamen
ispod koga nalazim
uvelu travu.

Pozovi sreću,
možda je poželela
nezvana doći.

Samo jedan tren
čoveka od principa
pretvori u zver.

Prolaznih bejah
što kroz tvoj život hodi,
tek senka bleda.

Kišno popodne,
pozvah te pod svoj mali
kišobran crven.

Odlazim negde,
gde puta nema, samo
tragovi zverski.

Bitku sa sobom
dobio nikada nisam,
suviše slab sam.

2 spojena senryu stiha

Kako nazvati
čoveka koji traži
Boga u sebi.

Nazovimo ga
i budalom, ali on
Boga će naći.

Lako je biti
hrabar kad život je lep
i bez problema.

Teško je veru
zadržati u sebi
kad plačeš u snu.

Cvetić je mali
drhtao pred olujom
straha od smrti.

U svemiru tvom
moje srce je sreća
i duši je dom.
___________________________
Pet vezanih senryu stihova

Postoji jedan
nevidljiv svet očima,
al vidljiv srcu.

Sakriven iza
stotinu brda plavih
čeka da dođeš.

Ako zažmuriš
i srcem svim poželiš
videćeš jasno.

Lepota mira
uliva se u tebe
jačinom reke.

Postaješ svetlo
i prema tebi od tad
putevi vode

Mesečev hod je
poznatoga poveo
u nepoznato.

Ogorčen, besan,
ljutito jurim svoj rep
da zgrabim buvu.

Misao prođe
pored mojih ušiju,
ne zadržah je.

Šta htedoh reći?
Valjda nešto pametno.
Nisam siguran.

Kiša iz oka,
tuga, reka duboka
puna virova.

Vetar šapuće
tajne vekova starih,
ne znam slušati.

Kamen kraj mene,
kamen u srcu mome,
žulja me jako.

Biser u svinjcu
čast je u ovo vreme,
a ja ga bacam.

Znak pitanja je
stajao pred sudom za
pravdu i krivdu.

Savršenstvo se
skrivalo i bežalo,
al' neuspešno.

Samoća zove
prijatelje starije
da joj se vrate.

Izgubljen čovek
ne može naći nikog
da pita za put.

Smrti se bojim
koliko i snegova
lanjskih u leto .

Naslov: Re: Zbirka pesama - Belobrđanin Nenad Čet Dec 23, 2010 1:56 pm

Pesme inspirisane verom u Boga

Pupoljci u trnju

Kud idemo grešni svete,
kud nestade empatija,
svako svakom nešto sudi
i zamerki puno ima.

Trun i balvan nisu isto
kad se nađu u očima,
sve zavisi ko to meri,
sabira i oduzima.

Sujeta je vlasnik bića
i celoga ljdskog roda,
od početka svoga žića
ka sujeti svako hoda.

Svako sebe uveliča
sve na račun bližnjeg svoga
i zbog toga ne crveni
pred pravednim licem Boga.

Tek ponekad iskra sveta
zatreperi međ' ljudima,
al' pupoljak teško cveta
kad oko nje trnja ima.

------------------------------------

Ljubavne pesme

Eh te balade

Neke stare balade
dušu mi lome,
kidaju srce,
svašta mi rade.
Za tren me vrate
u davne dane
pa sole rane
nezarasle.
Ma ne bi me spasle
sada ni suze
pokajnice
što umorno bi
da kvase lice.
Jedino seta
u gluvo doba
ostaje saputnik moj,
a širom sveta
nove neke
ljubavi daleke
kreću u boj.

-----------------------------

O dedi

Zaborav preti da neke stvari
što behu davno uzme i baci,
dok ležim priča mi otoman stari
priče što pamte on i vrbaci.

Sa dedom bejah nekada ovde,
beše to starina poštenog kova,
više ga nema, a i koliba
se skoro ne vidi od korova.

Jedan je zid pao u stranu,
a krov odavno prokišnjava,
dah mi je stao kad videh sliku
mog dede kako blaženo spava.

Ja sam je slikao još kao mali,
a s dedom još sto čudesa beše,
sad ga se setih i mnogo mi fali
dok s bakom na nebu on valcer pleše.

--------------------------------------------

Satirične i šaljive pesme

On line deseterac

-Bože mili čuda velikoga
gde to ide raja u grupama,
da li ide da ruši dahije,
da li ide rasprodaje naći
ili ide da se samo druži.

-Ne, ne ide da ruši dahije,
ne, ne traži neke rasprodaje
nego traži da se samo druži.

-Gde se druži ta svetina jaka,
horda muška, horda devojaka?

-Ka fejsbuku ide silna raja
malo ide, a malo se slika,
kupatilo, mesto omiljeno
svih tih malih foto umetnika.

-Što bih vol'o da nestane neta
zbog takvijeh to i nije šteta,
sigurno bi crkli od nervoze
da ne kače nove WC poze.

---------------------------------------

Na jednom od foruma sa mojim prijateljem sa nickom Tuzor napisao sam zajedničku pesmu.
Prva strofa je njegova, zatim moja i tako redom.
Pesmu objavljujem jer je aktuelna.
Ukoliko postoji interesovanje na ovom forumu da zajednički pišemo pesme obavestite me na PP pa da otvorimo novu temu za to.
Takođe postoji još jedna igra.
Vi mi zadate pet reči po sopstvenom nahođenju, a ja onda puštam u pogon moju maštu i pravim pesmu.
Naravno i svi ostali forumaši mogu na iste zadate reči pisati svoje pesme.
Ako ste zainteresovani za ovu igru isto me obavestite.
Toliko o tome, a sada pesma.

ZEMLJOTRES

У Краљеву земља се помера,
и све куће на игранку тера.
У Краљеву песме су замукле:
Стиже зима, а куће напукле.

Пукле куће, а и живци пукли,
земљотреси људе су дотукли;
пукле куће, ал' власт још не пуца,
узму порез на паре од срца.

Шесто кућа монтажних се спрема,
ни за пола од потреба нема...
Зато Млађо станчугу узима,
па сад праву квадратуру има.

И на југу сто чудеса има,
свемир Србе гађа болидима,
па зар не зна, очињег му вида -
већ имамо превише болида.

Све најгоре некако нас снађе:
земљотреси, убиства и крађе...
Метеори падају са неба,
а велика невоља тек вреба.

Има свега, ал' дроге највише,
дилери нас у црно увише,
сто хиљада младих више нема,
још милион на гробље се спрема.

Наше племе сном мртвијем спава,
за ближњега не боли нас глава.
Постадосмо себични, подмукли...
Пукле куће, а и људи пукли.
__________________

Depresivna pesma.

Sve mi danas fali ,
al' najviše sreće
go sam kao pištolj
sa i bez odeće,
na život sam kivan
tako depresivan.

Crna mačka stoji
na mom crnom putu
zajedno sa tugom
u crnom kaputu
i čem' da se nadam
kad u bedak padam.

I sunce me zeza
pa neće da grane,
a i zimskoj zori
treba vek da svane,
kako da se smejem
kad sunce ne greje.

Baš mi ova zima
na vrh glave sela,
pametna je lasta
što je odletela
da ubija tugu
daleko na jugu.
__________________

Evo pred vama jedne pesme poprilično različite od do sada napisanih.
Pesma se zove "Prodavnica" i govori o onim malim ljudima kojima je lepše da sede sa sebi sličnima ispred neke prodavnice i ispijaju pivo nego da idu do svojih kuća gde ih čeka brdo nerešenih problema.
Ne ulazeći u kritiku tih ljudi kroz pesmu sam pokušao da oslikam činjenice koje ovu tematiku sačinjavaju.

Prodavnica

Neugledna prodavnica pored druma,
u njoj malo društvo odabrano sedi
na gajbama, blago zamućenog uma
sa mukama u dušama tek su bledi
odsjaj ljudi što su nekad srećni bili.
Ubilo ih novo vreme i svet vrli,
poluživi skupili se da bi pili,
uteha su jedno drugom tako obrmrli.
Svet se vrti i ne staje, svojim tokom
vreme teče polagano prema kraju,
uplašeni ljudi u transu dubokom,
to su jad i tuga u svom punom sjaju.
Tužne ljude prekrilo je teško veče,
prodavnica zatvar se, zadnje piće
ispija se, vreme kao da ne teče,
al' već sutra svi zajedno opet biće
jer pobeći iz tog kruga niko neće.

------------------------------------------------------
Pesma iza pesme

Neko tugu svoju goni,
neko svoju tugu grli,
neko teške suze roni,
neko kraju svome hrli.
Neko život sam proživi,
neko nikad sam ne može,
nekome su drugi krivi,
neko bi iz svoje kože.
Nikad niko ne dobije
što se hoće, što se želi,
od života se odbije
što sudbina ti dodeli.
__________________

Znanje
( satira )

Baš je lepo kada imaš znanje,
kada siguran ulicama hodaš,
kad u svaku filozofsku čorbu
malo svoje mirođije dodaš.

Baš je lepo kada pitanja duše
učiš lako od mudrijeh glava,
kad na tacni odgovor serviran
sve potanko, mudro objašnjava.

Al' ne valja kada se to znanje
preokrene u štetu mudraca,
svaki greh je barem duplo veći
i u dublje ponore ga baca.

Zato svakom ko se znanjem hvali
poručujem da razmisli zrelo
o tom šta mu valja učiniti
pre neg' misli pretoči u delo.

» Sest pesama