Haiku i seryu
Sreći je važno
da suze su daleko
daleko negde.
Uplašen čovek
izgubio je sreću
i pre traženja.
Slobodna ptica
sama se zatvorila
u svoj kavez.
Želja je samo
mesečina na vodi
koja otiče.
Vetrove molim
da me dignu visoko
iznad tuga svih.
Ljubičica je
zavidela leptiru
na lepoj šari.
Sanjati tigra
ne znači biti snažan
nego gladan.
Budalom zovu
onog što misli dugo
šta želi reći.
Stegnuto srce
u ruci Afrodite
treperi tugom.
Pogled u oči
otkriva laž skrivenu
u predrasudi.
Senka što lebdi
nad poljem posle kiše
život se zove.
Zrnce je peska
klizeći palo na dno
peščanog sata.
Nije saznanje
sloboda i spas srcu već
vera i nada.
Kao vetra šum
pre svršetka oluje
nestaješ tiho.
Mokri su snovi
vulkani u pustinji
što lavu liju.
Dolazim tiho
primićeš me željna
trenutka sreće.
Kao vetra šum
oluja dok još traje
kažeš voliš me.
Strašću opijen
na šumskoj raskrsnici
tražim vrh sreće.
Želja dok gori
nada se rađa iz sna
žmurim i čekam.
_____________________
4 spojena senryu stiha
Vidim čoveka
Nad ponorom ,
na žici kako korača.
Dok vetar duva
Čovek zastaje i nemo
moli se bogu.
Strah je gospodar
Srcu što ubrzava
do nemog plača.
Gospode dragi
praštaj mi grehe moje
da mreti mogu.
________________________
Sad sam daleko
ali srce mi cezne
za svima vama.
Svaki put ima
svoj početak na kraju
suprotne strane.
Pesak u satu
uvek sklizne na dole
na vrh da stigne.
Na groblju snova
nadam se da vreme
će promeniti sve.
Svedok ljubavi
na nebu je mesec
što tugom treperi.
Tuga govori:
zaćutite radosti,
vladaću sama.
Ne trebate mi
iluzije mladosti
idite drugom.
Kada te tuga
Rastavi pa sastavi
Ona se ruga.
Avgustovski dan
U javi mi dade san
Zaljubljen opet sam.
Budale rade
Sve ono što požele
Pa su vesele.
Dve kratke reči,
Iskrene puno znače
Lažne zabole.
Dolazim tiho
ne hoteći da budim
nju koja spava.
Stihovi moji,
niste dovoljno lepi
k'o što ona je.
Neotvorena
poruka čeka hrabrost
da prihvati kraj.
Crni orao
lakše će uloviti
u noći svoj plen.
Vladari noći
duše nam pokrivaju
željama mračnim.
Ne moraš znati
ništa, čoveče kleti
znanje ubiće te.
Ranjena srna
kroz sneg duboki gazi
sama i tužna.
Srce sagori,
a pepeo na dušu
padne kao kam.
Tvoju poznajem
tugu, jer ista je bol
koja nas spaja.
San je umoran,
savladan od stvarnosti
postaje starac.
Sekunde teku
nizvodno od vremena
koje dolazi.
Pero pesnika
svetlost je i usud što
propasti vodi.
Svima dom tužni
crna će kuća biti,
na kraju puta.
Greh je grešnika
vodio teškim putem
do iskupljenja.
__________________________
5 spojenih senryu stihova
Samo me jedan
mali , malecki korak
odveo do dna.
Širokim putem
bez straha sam gazio
vođen snagom sna.
Protivnik beše,
gle čudna li mi čuda
moje drugo ja.
Pred provalijom
bogu tražih povratnu
kartu da mi da.
Odgovor čekah
došao dugo nije,
a ni strpljenje.
Kao što suze
niz obraze odlaze
i sneg se topi.
Zraci me sunca
kupaju optimizmom,
slamaju tugu.
Danas će opet
nove pisati rime
poslenik sreće.
Ubijeni san
prokleo je novi dan
što je svanuo.
Misli mi beže
putem neznanim meni,
sve mi je teže.
Šta reći kad
su reči samo bledi
odsjaj ljubavi.
Samo jedan stih
biće dovoljan da ona
zna koga želim.
Ko sam ja ako
kažem da lažem stalno,
istina il' laž.
Podižem kamen
ispod koga nalazim
uvelu travu.
Pozovi sreću,
možda je poželela
nezvana doći.
Samo jedan tren
čoveka od principa
pretvori u zver.
Prolaznih bejah
što kroz tvoj život hodi,
tek senka bleda.
Kišno popodne,
pozvah te pod svoj mali
kišobran crven.
Odlazim negde,
gde puta nema, samo
tragovi zverski.
Bitku sa sobom
dobio nikada nisam,
suviše slab sam.
2 spojena senryu stiha
Kako nazvati
čoveka koji traži
Boga u sebi.
Nazovimo ga
i budalom, ali on
Boga će naći.
Lako je biti
hrabar kad život je lep
i bez problema.
Teško je veru
zadržati u sebi
kad plačeš u snu.
Cvetić je mali
drhtao pred olujom
straha od smrti.
U svemiru tvom
moje srce je sreća
i duši je dom.
___________________________
Pet vezanih senryu stihova
Postoji jedan
nevidljiv svet očima,
al vidljiv srcu.
Sakriven iza
stotinu brda plavih
čeka da dođeš.
Ako zažmuriš
i srcem svim poželiš
videćeš jasno.
Lepota mira
uliva se u tebe
jačinom reke.
Postaješ svetlo
i prema tebi od tad
putevi vode
Mesečev hod je
poznatoga poveo
u nepoznato.
Ogorčen, besan,
ljutito jurim svoj rep
da zgrabim buvu.
Misao prođe
pored mojih ušiju,
ne zadržah je.
Šta htedoh reći?
Valjda nešto pametno.
Nisam siguran.
Kiša iz oka,
tuga, reka duboka
puna virova.
Vetar šapuće
tajne vekova starih,
ne znam slušati.
Kamen kraj mene,
kamen u srcu mome,
žulja me jako.
Biser u svinjcu
čast je u ovo vreme,
a ja ga bacam.
Znak pitanja je
stajao pred sudom za
pravdu i krivdu.
Savršenstvo se
skrivalo i bežalo,
al' neuspešno.
Samoća zove
prijatelje starije
da joj se vrate.
Izgubljen čovek
ne može naći nikog
da pita za put.
Smrti se bojim
koliko i snegova
lanjskih u leto .
Blista kap rose
na dlanu mome zorom,
jutro se rađa.
-------------------------
Lišće na vetru
šumi i priča snove
prošlosti naše.
-------------------------
Posle duže vremena evo me sa nekoliko stihova o rastanku, čežnji, samoći i snovima.
Sanjam poljupce,
tople, meke, predivne
poljupce tvoje.
---------------------------
Nedostaješ mi
k'o julu kapi kiše
da moć mi daju.
---------------------------
Uspavan čovek
na pola puta do sna
sanja zagrljaj.
--------------------------
Nemoćni moćnik
nudi ti srce svoje
da igraš se s njim.
--------------------------
Postelja hladna
još uvek čeka tebe
da je ugreješ.
--------------------------
Budan se brinem,
noću te zovem u snu,
čekam te, dođi.
--------------------------
Pon Okt 03, 2016 10:11 am od 
Naslov: Haiku i seryu stihovi - NesaDeBeli 
