Vojislav Ilić Mlađi

Retko ko je čuo za ovog pesnika. Evo nekih informacija i njegovih pesama.

http://sr.wikipedia.org/sr/Војислав_Илић_Млађи

UPOZORENJE !!!

Pesme su izuzetno tužne i nisu za one sa slabim srcem.

OZBILJNO !!!

--------------------------------------------------------------------------------------------------

DUKINA SVIRALA

Na svom malom detinjskom odru
bolestan leži, bez iskre nade...
"Šta želiš sine?" - pitamo nežno -
"Bombone, smokve il' čokolade?

Šta hoćeš? Reci!"A on lagano,
"Ne mogu ništa!"šapatom veli,
Kao da čeka čas rastanka
Te zato ništa više ne želi...

Ćutaše dugo...Zatim bacivši
Upitan pogled na svoju majku,
pogleda me i reče tiho:
"Kupi mi, tata, malu svirajku!"

I otac hitro kao bez duše,
Trči, a znoj mu obraze rosi,
kupuje lepu malu svirajku
I svome nežnom ljubimcu nosi.

Radosno dete sviralu malu
Međ' samrtničke ručice uze,
Al' avaj: nema daha da svirne,
Te mu zbog toga blesnuše suze...

"Hoćeš ti,tata, da mi posviraš?"
I ja zasvirah,-al' tužno tako!-
Izgubljenu sam svirao sreću,
I, svirajući, gorko sam plak'o...

Al' svirkom svojom ne spasoh sina!
Sva mi je želja uzalud bila!
Smrt dođe brzo i uze malog
Na svoja crna, studena krila.

Uz kovčeg, nežno, spustismo Duku,
Uz molitava pogrebnih zvuke:
Njegovu malu dragu svirajku
Međ' skrštene mu metnusmo ruke.

I,uvek, otad, kad odem onde
Gde se zemaljska staza svršava,
Gde rastu:vrisak i pelen gorki,
Gde moja ljubav večito spava,

Ja jasno čujem žalosnu svirku
Što svojom tugom u srce dira:
To mali Dušan, plačući gorko,
U svoju dragu sviralu svira.

22.06.1926. Vojislav Ilić Mlađi

E lepo se isplakah dok sam ovo kucao.
Život je previše kratak da bi smo ga trošili na
tugu.



Da sam znao!

Da sam znao, da sreća odleti
K'o prah zlatan s leptirovih krila,I da radost - ta neverna druga-Namah prođe, k'o da nije bila,
Ja u dobru, ne bih hladan biv'o,
već bih cveće, pevajući, brao,
I pun milja, život bih uživ'o,
Da sam znao!...

Da sam znao, da ćeš, tako brzo,
Ispit čašu sudbine ti klete:
Da ćeš mladost sahraniti zlatnu
Na dnu reke, milo moje dete.
"Igraj!Pevaj, razdragan i čio!
Bog je zato dečji život dao!"
Svaki dan bih tebi govorio,
Da sam znao!...

Da sam znao, da će tvoj grob sveti
Biti kazna - po zasluzi stroga -
Namenjena tvom bezbrižnom ocu,
Udaljenom od Gospoda Boga,
Trg'o bih se još za tvog života,
I pun vere, pred višnjeg bi pao,
Da izlišnom tvoju smrt učinim,
Da sam znao!...

24.2.1925.
Beograd

Pesma je posvećena sinu Jovanu koji se utopio 1924 g.
Inače od osmoro dece četri nisu dočekali da odrastu.
Jovaka, Zagorka, Jovan i Dušan-Duka.



Prepelica

Kosidba u jeku...Pastirska svirajka
Odnekud se čuje...Horizont se plavi...
Raširenih krila prepelica majka
Na jajima leži u visokoj travi.

Dok popodnevno sunce prižiže i pali
I zrikavci silni dok livadom zriču,
Ona sanja vreme kad će njeni mali
Da zajedno s njome, srećni pućpuriću.

Odjednom kroz travu: "fiju! fiju! fiju!"
Zvuk metalan, oštar...Sve bliže se čuje.
U pravcu tog zvuka okrenuvši šiju
Ležeći na gnezdu, ptica osluškuje:

Opet: " fiju! fiju!..." U trenutku tome
Gazeć kroz travište, okupano rosom,
Ukaza se čovek, ogroman, nad njome,
I zamahnu snažnosvojom oštrom kosom,

I poleže trava i cveće se prosu,
Al' ptica još čuva gnezdašce maleno;
Kad ponovo čovek diže oštru kosu
Sečivo joj beše od krvi rumeno.

Začuđen, on baci pogled usred trave;
Neobična slika pred njime je bila:
Na jajima svojim, krvava, bez glave,
Ležala je ptica raširenih krila...

----------- Dopuna: 03 Mar 2010 19:49 ---------

Mati i sin

" Šta ćeš starka ovde, gde kuršumi lete,
Na poljani smrti, sred krvi rumene?"
-" Tražim moga Jovu, milo moje dete!
I nosim mu lepe čarape šarene!"

" O vrati se stara! Zalud žuriš tako
iz dalekih svojih šumadijskih strana:
Jedinac ti, bako, oboleo lako,
I u Skoplje prenet pre nedelju dana!"

Zabrinuta starka u Skoplje se diže
Preko bezbroj polja, brda i suvata
Prečicama žuri,i, napokon, stiže
I zakuca alkom o bolnička vrata.

" Ko je?" - ču se. - " Ja sam, ratnikova mati!
Roditeljska ljubav dovela je mene!
Tražim moga Jovu, moje milo dete,
I nosim mu lepe čarape šarene!"

- " Tu je!" Ona uđe, i, dršćući gleda
Sve postelje redom, što oko nje stoje:
" Bože, da l' je ovde? Kamo moga čeda?"
Dok odjednom kliknu: " Jovo, oči moje!"

" Kako naši doma?" Pita sin polako.
" Šta te nagna, nano, čak dovde do mene?"
- " Zdravo su! Ne brini! Ja dođoh, tek tako...
I nosim ti, evo, čarape šarene"

Da ti ih navučem, ded' ovamo brže
Nosićeš ih s dikom - nek je slava Bogu!"
Pa pokrivač diže, al' hitro se trže
Jer spazi patrljke - otsečenih nogu!

No uzdrža srce, da bol ne poteče,
I ne dade suzi, da iz oka kane,
Već pokrivač spusti, i s ponosom reče:
" Živ mi bio, sinko, i srećne ti rane!"

Potom se jedincu nadnese nad grudi
I bledu mu glavu oberučke uze
I ljubljaše dugo... Svi prisutni ljudi
Posmatrahu ćutke, i brisahu suze...

Vojislav Ilić Mlađi